Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

SRAMOTA: U Kragujevcu i Beogradu na mestu MEMORIJALNIH PARKOVA nastaju divlje DEPONIJE. ŠUMARICE ugrožene.

Published

on

Svedoci smo da se ovih dana u našem gradu na meti napada nalaze verska i kulturna dobra od izuzetnog značaja za čitavu zajednicu. Konstantno uništavanje kulturnog nasleđa i spomen područja pogotovo u parku Šumarice predstavlja katastrofalan vid napada na dobro koje pripada svima nama a koje pre svega iz razloga pijeteta i posebne pažnje prema našim stradalim sugrađanima treba da čuvamo sa izuzetnom pažnjom.

Ipak bez obzira na pomenute napade kako počinilaca, koji su do sada privedeni licu pravde tako i onih za kojima se i dalje traga, izgleda da postoji greška većeg broja građana koji svojim nemarom takođe doprinose tome da spomen područje bude u dosta lošem stanju, pogtovo u ekološkom i higijenskom pogledu.

Sličan problem uviđa se i u Beogradu.

Od Spomen-parka „Jajinci“ i Spomen-Parka „Kragujevački oktobar“ pravi se deponija, upozoravaju iz Muzeja žrtava genocida. Sekretarijat za kulturu grada Beograda više od jedne godine ne odgovara na inicijativu ovog Muzeja da oni brinu o „Jajincima“.

Iz ovog Muzeja su javili da se od Spomen-parka „Jajinci“ i Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ pravi deponija.

Muzej podseća na to da memorijalni prostori nekadašnjih stratišta u Kragujevcu i Jajincima predstavljaju kulturna dobra i da su kao takvi zaštićeni zakonom, ali su očigledno predmet naše zajedničke nedovoljne odgovornosti i manjka svesti o neophodnosti negovanja kulture sećanja na sve nevino postradale u Drugom svetskom ratu.

Pojedini neodgovorni građani te prostore koriste za organizaciju javnih koncerata, vožnju kola, kao izletišta… ukazao je Muzej u saopštenju.

Stručnjaci Muzeja žrtava genocida ovih dana su po ko zna koji put uočili da su pojedini neodgovorni Beograđani iznova počeli da odlažu svoj komunalni otpad u neposrednoj blizini masovnih grobnica u okviru Spomen-područja „Jajinci“. Takođe se primećuje isti trend i u okviru spomen parka ,,Kragujevački oktobar“.

Muzej je ponovo pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i odgovarajuće službe Kragujevca i Beograda da bez odlaganja reaguju.

Pozvao je i Sekretarijat za kulturu Beograda da se bez daljeg odugovlačenja izjasni u vezi sa inicijativom Muzeja da mu na staranje i upravljanje bude predat prostor Spomen-područja „Jajinci“.

Smatramo da definitivno treba da se više obrati pažnja na očuvanje kulturnih i istorijskih dobara kako u Beogradu tako i u Kragujevcu.

(Ucentar.rs/nedeljnik Vreme)

Continue Reading
1 Comment

1 Comment

  1. Zoran

    20/01/2023 at 6:03 pm

    Govorim za Sumarice koje su celo groblje setaju ljudi kerove po grobovima jasno mi njima niko tu nije streljan ovi srpski izrodi napravili titu hotel tu gruva muzika a samo 1oom dalje su humke napravite ljudi na bozmanu salu tamo je fino tisina visina pa pravite svadbe sramota za drzavu a i za narod kucici na groblju sramota

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA:Danas je strogi post!

Published

on

Danas su Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u strogom jednodnevnom postu obeležavaju Usekovanje glave Svetoj Jovana Krstitelja. Dan stradanja Sv. Jovana, u narodu poznatog i kao Preteča, pored strogog posta provodi se molitveno i u svakom odricanju.
 
Ovaj dan koji nas seća na smrt Svetog Jovana svrstan je u srpske slave. Sveti prorok Jovan, Krstitelj i Preteča pogubljen je po naređenju cara Iroda Agripe a po volji njegove žene Irodijade. Po carevoj zapovesti Sveti Jovan je posečen a njegova glava, kao dokaz  bezverja i u slavu poroku, prikazana je na tanjiru Irodovoj pastorki Salomi.
 
Učenici Jovanovi su tajno uzeli telo Njegovo i
sahranili ga u Sevastiji. Svetiteljeva glava zakopana je na nekom nepoznatom i nečasnom mestu. Kasnije, kada je pronađena (obretenije), u vreme vizantijske carice Teodore, čudotvorna glava Jovanova preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se uvek na dan osvećenja crkve koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Srbi veruju da na ovaj dan nije dobro jesti ništa što je crvene boje jer to seća na nevino prolivenu krv Pretečinu. U narodu se veruje i da je na ovaj dan dobro brati lekovito bilje. U mnogim gradovima i varošima održavaju se vašari.
Na ovaj značajan dan u životu svih pravoslavnih hrišćana, pre 106 godina, rođen je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle.
 
 
 


Continue Reading

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

Najpopularnije