Društvo psihologa Srbije zatražiće od Saše Sredanović, koja se u javnosti predstavlja kao stručni saradnik mnogih fudbalskih klubova, da ovoj strukovnoj organizaciji dostavi diplomu i dokaze o svojim kvalifikacijama.
Društvo psihologa Srbije tražiće od Saše Sredanović, koja se u javnosti predstavljala ne samo kao psiholog već i kao stručni saradnik mnogih fudbalskih klubova, da dostavi svoju diplomu na uvid ovoj strukovnoj organizaciji. Na ovaj korak Društvo psihologa Srbije odlučilo se nakon teksta portala „Fejknjuz tragač”, u kome se navodi da su fudbalski klubovi Olimpija, Atletik Bilbao, Real Betis i Barselona demantovali da je Saša Sredanović njihov sportski psiholog, kao i da nigde na univerzitetu u Mastrihtu ne postoje informacije o osnovnim, master ili specijalističkim studijama sportske psihologije, iako na linkedin profilu ova osoba navodi da je diplomirala na „Maastriht University of Cilinical Psychology”.
Podsećanja radi, Saša Sredanović je dospela u žižu interesovanja javnosti tokom nedavno održanog Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru, kada je kao jedan od razloga neuspeha nacionalne reprezentacije navela da je srpski tim jedini koji je bez psihologa otišao na mundijal, što je takođe demantovano.
– Ovo, nažalost, nije jedini slučaj. Ukoliko neko nije završio osnovne studije psihologije, ne može da se predstavlja kao psiholog, što je regulisano i postojećim Zakonom o psihološkoj delatnosti. Ukoliko je neko završio takve studije u inostranstvu, dužan je da nostrifikuje svoju diplomu na jednom od državnih fakulteta koji ima studijski program psihologije – to je osnovni uslov za obavljanje psihološke delatnosti u našoj zemlji.
Društvo psihologa Srbije dužno je da reaguje u ovom slučaju i već početkom naredne nedelje obavestiće javnost o koracima koje će preduzeti tim povodom, a svakako je prvi korak da zatraži od „koleginice” da dostavi svoju diplomu na uvid DPS. Ovakve pojave štete ugledu same struke – ako svako, bez ikakve kontrole i sankcija, može sebi da pripiše kvalifikacije psihologa. To svakako šteti i klijentima, koji mogu direktno da budu oštećeni neprofesionalnim postupanjem, ali i svim potencijalnim klijentima, to jest osobama koje imaju potrebu da se obrate za pomoć psihologu, jer istovremeno osećaju nepoverenje u kvalifikacije i stručnost psihologa – ističe dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije.
Naša sagovornica, koja je i profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, podseća da je strukovna organizacija kojoj pripada nekoliko puta upozoravala javnost na slučajeve osoba koje se lažno predstavljaju kao psiholozi. Ona ističe da postojeći zakon reguliše pitanje ko može obavljati psihološku delatnost, ali dodaje da se u poslednjih 25 godina mnogo toga promenilo – kako u edukaciji psihologa, tako i u praksi.
– Mobilnost na nivou master studija omogućila je sticanje zvanja master psihologa bez završenih osnovnih studija, što je unelo mnogo nejasnoća u tumačenju ko ima pravo na obavljanje ove delatnosti, primenu psiholoških mernih instrumenata, sticanje uslova za edukaciju za psihoterapiju… To su sve pitanja na koja mora jasno da odgovori novi zakon o psihološkoj delatnosti i zato ga očekujemo u najskorije vreme – konstatuje dr Tamara Džamonja Ignjatović.
Na pitanje da li osoba koja dolazi na terapiju ima pravo da od psihologa traži diplomu i na koji način uopšte može da se uveri u verodostojnost njegovih stručnih referenci, dr Džamonja Ignjatović ističe da provera diplome nije potrebna ako osoba dolazi u državnu instituciju, s obzirom na to da psiholog svoje kvalifikacije dokazuje poslodavcu.
– U privatnoj praksi, ako je ona formalno regulisana, svako mora da priloži dokaz o svojim kvalifikacijama da bi poslovala legalno. Problem je siva zona rada, koja nije formalno regulisana i koja nije pod bilo kakvim stručnim nadzorom. I tada se klijenti uglavnom oslanjaju na preporuke, preko prijatelja ili stručnjaka, što opet smanjuje rizike od lažnog predstavljanja. Nažalost, društvene mreže i medijske prezentacije ostavljaju ipak veliki prostor za lažno predstavljanje i nuđenje usluga sumnjivog kvaliteta zapakovanih u celofan dobrog marketinga – kaže naša sagovornica.
Predsednica Društva psihologa Srbije ističe da se u periodu kada se mnogo govori o ugroženom mentalnom zdravlju naših ljudi i preduzimaju mere da se ono unapredi kroz pružanje besplatnih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite, istovremeno suočavamo sa pojavama koje narušavaju poverenje u kvalitet psihijatrijskog lečenja i profesionalnog postupanja lekara.
– Dve vodeće psihijatrijske ustanove u Beogradu, Klinika za psihijatriju KCS i Specijalna bolnica „Laza Lazarević”, suočavaju se sa ozbiljnim optužbama za pružanje neadekvatne brige i lečenja psihijatrijskih pacijenata, kao i neetično i nezakonito postupanje vodećih stručnjaka tih institucija.
Smatramo da je neophodno što pre javnosti pružiti zvanične odgovore nadležnih institucija, s obzirom na to da se postojećim aferama dovodi u pitanje poverenje u celokupni zdravstveni sistem i ugrožava ugled lekarske profesije i velikog broja lekara koji savesno, odgovorno i kompetentno vrše svoju lekarsku dužnost.
Ovakvi slučajevi samo dodatno obeshrabruju one koji bi hteli da se obrate za pomoć zbog svojih mentalnih smetnji. Kao organizacija koja nije nadležna za postupanje u ovim slučajevima, ali ima obavezu da zastupa javni interes građana u pogledu mentalnog zdravlja, apelujemo na nadležne institucije, prvenstveno Ministarstvo zdravlja i Lekarsku komoru, da nepristrasno i objektivno ispitaju slučajeve i procene odgovornost svojih kolega, javno iznesu svoje stavove i preduzmu adekvatne mere – smatra dr Tamara Džamonja Ignjatović.
(Politika)
(Foto preuzeto: vas psiholog com)
