Marija iz Kragujevca oslikava staklo i odavno je zašla u umetnost!

Marija je pravi majstor u oslikavanju- stakla. Odavno je njen ručni rad zašao u svet umetnosti. A slika sve- od ikona do šolja za kafu.. I to sa puno ljubavi bez koje se valjda ovako nešto ni ne može raditi

Kao i svaka dobra priča i ova je krenula- „iz inata“. Marija Petrović, rodom je iz Vlasenice, varošice u istočnom delu Republike Srpske. Posle završenih telekomunikacija, na Visokoj školi za informacione i komunikacione tehnologije u Beogradu, udala se i došla u Kragujevac.

-Kako u našoj lepoj Srbiji je mnogo teško doći do zaposlenja tako i ja nisam uspela doći do posla koji odgovara mom zanimanju! Razmišljala sam dugo čime ću ispuniti slobodno vreme, iako sam ga imala veoma malo, ali ipak, trebalo je nešto raditi!- počinje svoju priču Marija. Njen suprug je sveštenik u selu Grbice.

-Pri crkvi, a mi ih imamo dve, uvek ima nekih obaveza i aktivnosti! Kao mala volela sam da crtam i bojim kao i sva deca, ali nikada nisam razmišljala da bi to trebao biti moj poziv. Draža mi je bila matematika! A onda, posle mnogo godina i u nedostatku posla, jednostavno me to zainteresovalo! Ni iz čega! Voljela sam ručni rad, oduvek i rešila sam da se okušam u ovome! Ja znam da kažem, Gospod uvek ima plan za svakog od nas! Samo treba biti strpljiv i verovati Mu! Tako je i meni, jednoga dana došapnuo da su četkice  i boje ono što će mi ulepšati život!-kaže Marija.

Suprug i ona su se  jednoga dana spakovali i otišli u Paraćin, do fabrike stakla! Nakupovali svašta, čašice, čokanje, flaše, čaše, šolje i doneli kući! I zaista, kad čovek nešto čvrsto reši, što kaže poslovica- to je već pola posla.

– A ja rešila! To je to! Sećam se da mi je svekar tada pitao: “ I, šta ćeš ti snajka sa ovolikim staklom?“. Mislim da me to pokrenulo, večiti inadžija… Kažem dedi: „Ništa ne brini“. I krenem… Božijim promislom staklo koje sam kupila vrlo brzo je nestajalo… U početku sam  poklanjala prijateljima, gde god smo išli sa nama je išlo i nešto od mojih rukotvorina, a onda su i drugi ljudi počeli da se javljaju, da kupuju, da se dive i oduševljavaju, da hvale! Ja sam se radovala! Počela sam da slikam slike na staklu, da slikam i po drvetu, porcelanu,  keramici, svemu što mi se činilo podobno.. Svakom danom dobijala sam nove ideje i uvek ih imam… Često znam da se zapitam da li ću u ovom životu postići i oslikati sve što imam u glavi. I uživam, zaista… – kaže Marija kako je došla da svoj hobi podigne na nivo umetnosti. Mnogi je savetuju i da je vreme za izložbu. Ona o tome za sada ne razmišlja.

-Kada slikam otplovim u neki drugi, svoj svet, radostan, lepršav, srećan, šaren. Možda je to moj način da pobegnemo od svega što nas trenutno okružuje! Vremena za slikanje uglavnom nemam mnogo. Imamo dvoje dece koja idu u vrtić, devojčicu i dečaka i oni su moja večita i neiscrpna inspiracija. Imamo i dosta obaveza u crkvi, a mene  kao i svaku ženu čekaju i obaveze u kući. Ali, postižem sve! Ljubav je uvek pokretač! Kad ima međusobne ljubavi i razumevanja sve se stigne- objašnjava i odakle crpe neizmernu energiju za svoje stvaralaštvo!

Cene ovih oslikanih „stvarčica“ su različite! Zavise od motiva i količine rada!

-Novac mi nikada nije bio motiv za rad, najviše me obraduje i ispuni ono zadovoljstvo kojim odišu ljudi kada dobiju moje rukotvorine! Ima još ljudi koji znaju da cene i vole ručni rad i koji znaju da se obraduju! I ja volim kada ih učinim takvima! To je zaista neopisivo zadovoljstvo!- kaže Marija.

FOTOGALERIJA: Radovi Marije Petrović iz Kragujevca…