Vladika Nikolaj Velimirović, Sv. Nikolaj Žički i Ohridski u „Ohridskom prologu“ piše o Svetom Trifunu da je 250. godine postradao od mača bogobornog cara Dakija ali pominje i čudesno isceljenje kćeri cara Gordija kojoj je pomogao svetitelj čije ime i delo slavimo danas.
Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, sveti Trifun je svirepo mučen i proganjan. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata i bolesti. Zapisi o ovome pronalaze se još u 16. veku što govori o dugotrajnosti ove tradicije u našoj zemlji.
Vinogradari kažu da “valja” da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom – da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Iako crkva ne voli naročito ovaj običaj i do danas se ponegde održala praksa gatanja na dan Svetog Trifuna. Gleda se u nebo, pa ako je vedro kaže se: “Na Trišindan vedro, biće suše”. Ako se oblazi nadviju nad Srbijom narod veli: “Pašće kiša o Triši, biće rodno”.
Veruje se da posle ovog dana zima polako počinje da popušta – to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi. U narodu je za Trivundan, vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivundan padne sneg, godina će biti kišna i rodna a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i 
proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi. U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom polju niko ne radi teže poslove.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Sveti Trifun slavi se kao krsna slava, a naročito među gostioničarima. Stari običaj kaže da kafedžije, ako žele da im posao dobro ide i naredne godine, danas nijednom gostu ne smeju da naplate vino. Zato, danas pravac kafana i obavezno podsetite vlasnike na ovu lepu tradiciju!
UCENTAR.RS
Svetog Trifuna slave i katolici
Sveti Valentin nikako ne može biti zamena za Svetog Trifuna jer je reč o dva potpuno različita sveca. I katolička crkva proslavlja Svetog Trifuna, ali 10. novembra. Sa druge strane, pravoslavna crkva takođe slavi Svetog Valentina, ali 12. avgusta.
Ipak, tada na Dan zaljubljenih niko ni ne pomisli, zato što je Valentinovo 14. februara postalo globalan fenomen.
