Milica Đurđević Stamenkovski, popularnija kao Milica Zavetnica, proklamovani je borac za Kosovo. Ista je otpočela brobu i po kragujevačkim kafanama sa kariranim stoljnjacima, to jest u tipičnom ambijentu za provod i druženje a neposredno nakon tribine na kojoj su ona i njeni partneri i saradnici plakali nad zaista tužnim dešavanjima u našoj južnoj pokrajini.

Dok se na Kosovu iz nedelje u nedelju dešavaju ogromna previranja i politički skandali, nekima je do te priče samo u sali lokalne skupštine a nakon toga može i pesma ,,Oj Milice čobanice“, pa odvali ,,do zore“ samo nek je veselo.

O ovome smo kao i o njenim pristalicama koje za vreme tribine jedu, piju i gledaju fudbal pisali u tekstu ,koji su preneli brojni mediji.

Međutim nedugo nakon objavljivanja ovog prvog teksta o provodu Zavetnika, jednog od naših urednika pozvala je lično Stamenkovski i saopštila šta je imala.

Naime, ona je priznala ,,greh“ sebe i svojih saradnika u prvom delu poruke te je rekla da neće da demantuje tekst nego šalje poruku umesto demanta.

Zatim je vešto demagoški kako to samo ona zna, opširno pričala o tome kako mi brukamo Šumadiju, te koristila floskule kako ,,iz nje niko nije gladan otišao“, kako oni slušaju ,,rodoljubive pesme a ne naručuju strane“ (sumnjamo da naši lokalni muzičari praktikuju da sviraju ,,Hotel california“ npr).

Ona je pohvalila doček svojih domaćina u šta ne sumnjamo, s obzirom na to da se radi o veoma budžetnim organizacijama, jer ko bi inače organizovao tribinu u gradu u kom svi govornici sa tribine nemaju nit odbora nit odbornika.

Najavila je ponovni dolazak u koji takođe ne sumnjamo ali se nadamo da će bar zakupiti salu idući put i da više neće na mufte tragati kako do nje da dođu.

Milici je žao što nije duže ostala kako ona navodi a našoj redakciji je ustupila bolje snimke od onih koje su kako ona naglašava, zabeležili ,,gosti po zadatku“. Međutim Zavetnica nije svesna da mi u Šumadiji nismo tako naivni pa da padnemo na svaku desničarsku zavrzlamu te da je mreža naših reportera toliko široka da nama retko šta može da promakne. Naši najbolji reporteri su kao i u ovom slučaju naši SUGRAĐANI kojima je više muka od svih koji bi na mufte i van svakog reda da vršljaju po našem gradu.

Miličin odgovor objavljujemo i u izvornom obliku:

“Poštovana redakcijo, umesto demantija, obraćam vam se priznanjem svog i velikog greha svojih saradnika.

Priznajem da smo večerali u Šumadiji, jer ko je iz nje gladan otišao.

Priznajem da smo zapevali u Šumadiji, jer ko je na zvuk harmonike nem ostao.

Priznajem da nismo poručivali stranu, već srpsku izvornu i rodoljubivu muziku.

Priznajem, kao Srpkinja i Šumadinka, da sam ponosna na gostoprimstvo na koje smo naišli u Kragujevcu.

Priznajem, da mi je žao što nismo mogli da ostanemo duže, ali ćemo sigurno ponovo doći, i biti ono što smo oduvek i bili: deo ovog naroda. Ni manje, ni više od toga.

P.S. Vašoj redakciji dostavljamo bolje snimke, od onih koje su zabeleželi „gosti po zadatku.”

Kao što se može primetiti, Milicu je naše pisanje pogodilo verovatno jer su ona i kolege raskrinkani a pristalice usnimljene u svim svojim nedoslednostima… Logično, sa koca i konopca skupljeni ne mogu lako zavarati Šumadince…

O Zavetničkoj odbrani u lokalnoj kafani sigurno će još dugo da se priča, jer Miličina opravdanja baš i ne piju vodu… U stvari nekome su možda i dovoljna ali smatramo da je malo licemerno nakon višesatnog plakanja nad sudbinom Kosova ići pravo u veselu atmosferu i kititi harmoniku.

Da se ruča i dočeka i otčeka može i malo umerenije, kako priliči onim danima kada se raspravlja o važnim temama.

Zahvaljujemo se Zavetnici što nam je ustupila ovaj fantastičan video, koji je kako ona sama navodi dosta bolji od onog koji je prvobitno stigao do nas.

VIDEO:

(Ucentar.rs)