Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

Obeleženo dvadeset godina podrške Kraljevine Švedske RGZ-u

Published

on

„Republičkom geodetskom zavodu je izuzetno značila podrška institucija Kraljevine Švedske jer je ona bila svojevrsna javna poruka da naša institucija ima prijatelje“ – rekao je direktor RGZ-a mr Borko Drašković na obeležavanju dvadeset godina podrške Kraljevine Švedske RGZ-u. Drašković je istakao da je odlična saradnja sa Lantmaterijetom – Švedskom agencijom za kartografiju, katastar i registraciju zemljišta, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) omogućila da prevaziđemo brojne izazove i ostvarimo izvanredne rezultate u reformi katastarskog sistema.

/content/Vesti/2023/03/SW-RGZ 15.png

Generalna direktorka Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju Karin Jemtin izrazila je zadovoljstvo činjenicom da je dosadašnja saradnja srpskog i švedskog katastra rezultirala boljom ekonomskom situacijom za građane Srbije, kao i značajnim povećanjem nivoa sigurnosti i transparentnosti u katastru.

/content/Vesti/2023/03/Mala.png

Šefica Grupe za međunarodnu saradnju ambasade Kraljevine Švedske, Karin Mekdonald, izrazila je zadovoljstvo dvadesetogodišnjom saradnjom sa Republičkim geodetskim zavodom, navodeći da je ta saradnja omogućila uspostavljanje uzajamnog odnosa iz kojeg obe zemlje imaju šta da nauče, a što predstavlja primer zajedničkih evropskih vrednosti.

/content/Vesti/2023/03/KMek.png

Pomoćnik direktora Sektora za razvoj i inovacije, Darko Vučetić, zahvalio se institucijama Kraljevine Švedske na njihovoj podršci u reformi srpskog katastra. Osim prezentacije novog projekta predstavljeni su i rezultati dvadesetogodišnje saradnje između Republičkog geodetskog zavoda i Kraljevine Švedske, kroz projekte koje je finansirala SIDA, a realizovali RGZ i Lantmaterijet u oblastima masovne procene vrednosti nepokretnosti, digitalnog arhiva i digitalnog upravljanja geoprostornim podacima.

/content/Vesti/2023/03/Darko.png

Matijas Rantanen, projektni menadzer iz Lantmaterijeta, se zahvalio RGZ-u i SIDA-i na izuzetnoj saradnji i izrazio zadovoljstvo što počinje rad na novom projektu „Smart SDI“, ukupne vrednosti 2,25 miliona evra, koji ima za glavni cilj jačanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Projekat će se baviti pripremom platforme i uvođenjem standarda za digitalnu razmenu podataka između institucija, privrede i građana u Republici Srbiji.

 

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

aktuelno

Danas je Velika Gospojina-zaštitnica majki, porodilja i dece!

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja.

Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.

U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Prethodi mu dvonedeljni post.

https://www.youtube.com/watch?v=51TuTHNK_tw&ab_channel=PrijateljBozji

Slava su grada Pirota i beogradske opštine Barajevo.

Po običajnom kalendaru, danas se ne rade poslovi u kući i oko nje.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja.

Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na ovaj dan, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije