Radomir Marković, bivši načelnik Državne bezbednosti prvog dana suđenja je rekao da ostaje pri svojim ranijim iskazima da nije učestvovao u ubistvu Slavka Ćuruvije i istakao da se istraga od početka ustremila na Državnu bezbednost (DB).
– Ne vidim da se ovde insistira na istini, nego na presudi radnicima DB- a za delo koje nismo počinili. Presuda je usmerena na to da se tadašnja vlast okarakteriše kao zločinačka, a pošto ne može da se sudi Slobodanu Miloševiću sudi se Državnoj bezbednosti da bi se tako abolirali pravi inspiratori. Umesto da tragamo za istinom i nalogodavcem optužnica je otišla u sferu nepoznatog naručioca i nepoznatog izvršioca – rekao je Marković 6. marta na početku suđenja pred Apelacionim sudom i osvrnuo se na iskaze svedoka.
– Tokom postupka je saslušano 96 ili 98 svedoka koje je predložio tužilac i svi do jednog su rekli da osim onoga što su pročitali iz medija ili čuli od nekog nemaju neposredna saznanja. Tužilaštvo se oslonilo na svedoka Milorada Ulemeka, koga je proglasio kapitalnim, ali je i on izjavio da ne zna ko je ubio Ćuruviju, već da ima svoj zaključak na osnovu uličnih ogovaranja. I na osnovu toga je podignuta optužnica! Jedini očevidac je Ćuruvijina supruga Branka Prpa, ali je tužilac pokušao da diskredituje njenu izjavu. Ona je decidno izjavila da u Ćuruviju nije pucao Miroslav Kurak. Svedoke Aleksandra i Miloša Simovića je čak i tužilaštvo okarakterisalo kao manipulativne osobe. To je izjavio tužilac u svojoj završnoj reč za ubistvo premijera. Braća Simović su kontradiktorna čak i međusobno, kao i u odnosu na izjavu Ulemeka. Utvrđeno je da su njihove izjave suprotne činjeničnom stanju – istakao je Marković kome je podršku pružila supruga Ivančica Marković koja je sedela u publici, u trećem redu iza optuženičke klupe.
Odgovarajući na pitanja Milenka Mandića, zamenika tužioca za organizovani kriminal Marković je opisao svoju saradnju sa Miloradom Ulemekom Legijom i porekao da su bili u sukobu, kao i da je hteo da ga smeni.
– Ne radi se o smeni nego o tranziciji. Ulemeka sam upoznao kao komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) kada sam postao načelnik Državne bezbednosti. Pošto je bio komandant borbene formacije za specijalna operativna dejstva u ratnim uslovima, posle rata sam hteo da tu jedinicu transformišem u antiterorističku. Na mesto zamenika komandanta sam postavio Branka Ćurčića, misleći da će mu on pomoći u tome, ali to nije završeno jer su došle petooktobarske promene – objasnio je Marković i istakao da sa Ulemekom nije imao konfliktne situacije.
– Ne može pretpostavljeni da bude u sukobu sa svojim podčinjenim. Ulemek je bio u Legiji stranaca koja ima poseban način disciplinovanja. On je to primenjivao u JSO, što ja nisam dozvolio. To je bila moja primedba, a ne kazna. Kada sam čuo da primenjuje neke mere, ja sam to zaustavio. On je oduvek bio malo na svoju ruku. Ulemek je došao kod mene 17. aprila 1999. godine kada je Resor državne bezbednosti bio na Senjaku, u objektu „Srbija šume“. Tada je bio na Kosovu, pod direktnom jurisdikcijom MUP-a, ali nije mogao da stupi u vezu sa štabom na Kosovu jer su veze bile pokidane usled bombardovanja. Nije bio saglasan sa odlukom komandnog štaba u Prištini, pa se obratio meni, a ja sam naredbu odneo tadašnjem načelniku Generalštaba Dragoljubu Ojdaniću koji se složio sa Ulemekovim mišljenjem i naredio da se operacija odgodi za jedan dan. Ulemek se posle toga, istog dana, vratio nazad na Kosovo – ispičao je Marković.
Dok su publika i novinari prvog dana suđenja, 6. Marta 2023. godine, ulazili u sudnicu unutra je bio samo optuženi Radomir Marković sa dvojicom stražara. Potpuno sede kose, sa naočarima za vid, obučen u sivo zatvorsko odelo, Marković je stajao okrenut ka vratima sudnice i pomno pratio ko ulazi. Kada je ugledao suprugu Ivančicu lice mu se ozarilo od sreće. Ubrzo su ušle i njegove nekadašnje kolege Milan Radonjić i Ratko Romić, koji se brane sa slobode. Obojici je pružio ruku i srdačno se pozdravio sa njima. Romić mu je prišao i kratko su popričali pre nego što su članovi veća stigli na suđenje koje je iz tehničkih razloga kasnilo 20 minuta.
– Imao sam operaciju. Jedva sam živu glavu izvukao. Prošlo je četiri-pet meseci i sada se sve stabilizovalo. Zato ranije nisam mogao da dolazim na suđenja – rekao je Marković kada ga je Romić upitao za zdravlje.
Optuženi Ratko Romić je takođe negirao navode optužnice.
– Nisam učestvovao u izvršenju krivičnog dela koje mi je optužnicom stavljeno na teret. Kroz presudu mi je napisana nova optužnica, iako nisu izvedeni dokazi da smo Kurak i ja na bilo koji način učestvovali u ubistvu Ćuruvije. Ne postoje ni materijalni ni forenzički dokazi niti svedoci koji nas povezuju. Jedini pravi svedok i očevidac je Branka Prpa, koja je izjavila da to nismo ni Kurak ni ja. Očigledno je da ni tužilaštvu, a ni sudu nije bio cilj otkrivanje i utvrđivanje istine ko je ubio Ćuruviju. Motiv je bio da se osudi bilo ko – naveo je Romić.
Branka Prpa je izjavila da Miroslav Kurak i Ratko Romić nisu osobe koje je toga dana videla u pasažu zgrade.
– Ponuđene su mi slike Miroslava Kuraka i Ratka Romića još u policiji. Ne znam koliko je napadača bilo. Videla sam samo jednog kada sam se okrenula. Prilazio je sa pištoljem i pucao Slavku u glavu, a onda je kratko stajao iznad mene i razmišljao šta sa mnom da uradi. Čoveka koji me je pre toga udario nisam videla, jer mi je prišao s leđa – rekla je Prpa, navodeći da je napadač ličio na osobu koju je videla u novinama. (prim aut. ubijeni Luka Pejović)
– Prvi put sam taj opis dala specijalnom tužiocu i rekla da sa sigurnošću od 60 odsto mogu da tvrdim da je to čovek koji je pucao u Slavka i neko vreme stajao iznad mene i razmišljao da li da puca. Njegova umrlica je objavljena u decembru 2000. godine. Imao je amorfno lice i bejbifejs. Nosio je crnu kapu, a primetila sam da je imao crne oči i da je bio izuzetno bled. Bio je apsolutno miran, hladnokrvan, bez treme, bez treptaja. To je lice bez ličnih karakteristika. Oči su mu se isticale zbog kontrasta sa bledim licem. To nije Miroslav Kurak, jer bih njegovo lice upamtila. Tada sam imala 46, a sada 70 godina. Sećanje može da bledi, ali ta slika mi je utisnuta u svest i sebe prisiljavam da je ne zaboravim – rekla je Branka Prpa.
Ne propustite:
Trending Now
