Danas je Veliki petak, najtuzniji dan hriscanstva.

Danas se u pravoslavnim hramovima ne služi liturgija.

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona jer su zvona u pravoslavlju znak radosti.

Na Veliki petak od ranog jutra boje se uskršnja jaja. Običaj nalaže da se prvo jaje boji crvenom bojom jer crveno simbolizuje nevino prosuti krv Isusovu. Ovo jaje naziva se „čuvarkuća“. Na Veliki petak propisan je najstroži post, mnogi čak do zalaska sunca ne jedu ništa uzimajući samo vodu. Na Velki petak se ne peva, u kući se ne loži vatra.

U pravoslavnim hramovima na Veliki petak sećamo se događaja koji su neposredno prethodili stradanju Hristovom i samog čina raspeća; počevši od Njegovog izvođenja pred Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja naroda judejskog „Raspni ga“, nošenja Časnog krsta do Golgote, samog raspeća i oproštaja dželatima rečima Sima božjeg „Oprosti im oče jer ne znaju šta rade“.

U noći pre Velikog petka Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat ga je nakon strašnih muka predao Judejima rekavši da ne može da ga osudi jer nije našao nikakve krivice i da je taj čovek nevin. Judeji su, to uvidevši, lažno posvedočili da se Isus ustvari protivi rimskom imperatoru jer sebe proglašava carem. Kako se sve događalo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je svetinu pitao koga da oslobodi, razbojnika Varavu ili Hrista. Nahuškani farisejima Judeji se odlučiše sa Varavu.

Hristu su stavili trnov venac na glavu a na pleća navalili teški drveni krst. Svetima ga je pljuvala i vređala na putu do Golgote. Kako je pod teretom postao od nekud se izdvojio jedan dobar čovek , Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Hristu. Na samom brdu Golgota postavljena su bila tri krsta na koji su bili razapeti Gospod Isus Hristos i dvojica razbojnika. Krst Gospodnji nalazio se u sredini. Kada je oko tri sata svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina. Sunce se pomračilo, otvarali su se grobovi, zemlja se zatresla, a zavesa u hramu se rascepila. Uz prasak, kamenje se pretvarali u prah. Na ovaj način ostvarilo se proročanstvo Hristovo da će i  kamenje svedočiti Živoga Boga.

Pored časnog krsta ostala je Prečista Bogorodica Marija sa apostolom Jovanom i Marijom Magdalinom. Josif iz Arimateje izmolio je Pontija Pilata da se telo Hristovo skine sa krsta i dostojno sahrani. Tako i bi.

U vreme kada je Hrist svoj duh predao Ocu u svim pravoslavnim hramovima iznosi se Plaštanica. Na njoj je prikazano polaganje tela Hristovog u grob isklesan u steni. Plaštanica se postavlja ispred oltara na posebno ukrašen odar koji simbolizuje grob Sina Božjeg. Vernici u miru i sa posebnim poštovanjem celivaju Plaštanicu. Danas se sve molitve odnose na podsećanje da je Gospod Isus Hristos sebe prineo kao žrtvu iz ljubavi prema svima nama, a za oprost svih grehova naših.