Herojska smrt majora Listera na Uskrs 1999…

Na Vaskrs 1999. godine  bombardovanje SRJ od strane NATO snaga uveliko je trajalo. Tada se nije znalo o borbama epskih razmera koje su se neprestano odvijale sve do 10. juna u reonu karaule Košare. Ovaj dan ostao je po zlu dobro urezan u sećanja svih preživelih heroja iz „Pakla Košara“.

 

Ova priča ne govori o čoveku ali govori o heroju, majoru Listeru. Lister je bio Nemački ovčar na vojnoj službi u graničnim jedinicama. Čin majora stekao je zbog velikog broja razotkrivenih terorističkih kanala za šverc oružja iz Albanije za OVK. U ovim akcijama Lister je ubeležio i nekoliko ubistava terorista. Zbog svojih zasluga u odbrani državne granice, 1992. godine Lister je nagrađen činom majora. Graničari sa karaule su govorili da „onom koga Lister čuva ni sam đavo ne sme da priđe“.

Lister je bio sinonim za dostojanstvo, hrabrost i vernost. Bio je poslušan svom kerovođi, voleo je vojsku ali ne i druge pse. O njegovoj službi ostala je zabeležena i priča iz mirnodopske 1995. godine kada je svojom pribranošću i briljantnom procenom spasao medvedicu sa mečićima sigurne smrti. Naime, jedne večeri vojnici su pripremali za sedmo mesto kad su se iz šume začuli neobični zvuci nalik ljudskim koracima. Zauzeli su odbrambeni stav i, misleći da se radi o krijumčarima oružja kojih je tada bilo skoro svakodnevno, povikali „Stoj, Vojska Jugoslavije“! Koraci su nastavili da se približavaju. Tada na scenu stupa Lister koji položajima svog tela signalizira vojnicima šta treba da rade. Zategnut kao struna Lister se nije popeo na zadnje noge što je uobičajeno znak da se približava životinja. Nije međutim zauzeo ni stav koji najavljuje dolazak ljudi. Imajući bezgranično poverenje u psa vojska nije zapucala. Na mesečini su se pojavili medvedica i njena dva mladunca. Svojom reakcijom Lister je sprečio tužan kraj priče.

 

Tokom rata nikada nije pokazivao strah ili uznemirenje, čak i tokom najžešćih napada NATO aviona.

 

Poslednji put major Lister je zacvileo na Vaskrs, na Košarama. U jurišu na teroriste OVK na Opljazu, kod Musine kuće, pokošen je rafalom zajedno sa svojim kerovođom, vodonikom Ivanom Vasojevićem (kodno ime Jaguar). U tom jurišu poginuli su i vojnici Predrag Bogosavljević, Milenko Božić i Darko Bjelobrk.

 

Jedan od preživelih boraca je, zapisujući sećanja iz tih strašnih dana, počast odao i omiljenom majoru Listeru…

„I sada, kada bih otišao na karaulu,čekao bih da ga vidim, da potrči ka meni… Da se zagrlimo. Poginuo je na današnji dan sa svojim ljudima, među svojim ljudima – do kraja.

Vojnički pozdrav gospodine majora“!