Najradosniji i najveći hrišćanski praznik Uskrs, kada je Isus Hrist vaskrsao, danas proslavljaju hrišćani u Srbiji, ali i u više od 60 država.
Suštinu hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću, pa se zato ovaj praznik smatra najradosnijim hrišćanskim i najvećim. Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Cela nedelja posle Uskrsa zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima, jer je jaje simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.
Običaji nalažu da ukrašena činija sa ofarbanim jajima stoji na stolu, domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim ostali ukućani. Tada nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin je velika radost posebno za decu. Prilikom kucanja izgovara se, takođe, „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vsskrse“, a običaji kažu da se na dan Uskrsa prvo pojede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Isto važi i za goste, prvo se daruje uskršnjim jajetom, a onda se poslužuje ostalim ponudama.
