Zadušnice su subotnji dani posvećeni pomenu i molitvama za upokojene, posebni dani kada se na bogosluženjima; liturgijama i parastosima, deljenjem milostinje , uređivanjem grobova, odaju poštovanje upokojeni članovima familije i crkve. Ovog dana treba otići u crkvu i obići grobove koje valja preliti vinom, urediti, okaditi i zapaliti sveće.
Uobičajeno je da se na zadušnice vrši Liturgija na kojoj sveštenik preliva vinom žito posle čega se izlazi na groblje. Oni koji nisu u mogućnosti da obiđu grobove svojih najmilijih svakako treba da odu do najbližeg hrama i da tu obave pomen na svoje upokojene. Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje, obavezno se svakom prosjaku koga sretnemo, udeli barem nešto hrane.
Duhovske zadušnice uvek su u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha). Tog dana vrši se pomen „od veka usopšim blagočestivi hrišćanima, ocima i braći našoj“. I ove subote crkva se moli za sve one koji su pobožno usnuli u pustinji, gradovima, na moru, na zemlji, na svakom mestu i nabraja careve, sveštenike, arhijereje, monahe i sve u svakom svenarodnom uzrastu od Adama do danas. Zaupokojene jektenije se uzimaju u toku sadržajnog kanona na jutrenju.
Osim letnjih u kalendaru SPC postoje još zimske ili Mitrovačke zadušnice, zatim prolećne koje padaju sedmicu pred početak Velikog ili Časnog posta i Miholjske ili jesenje zadušnice.
