Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.
Prema hrišćanskom učenju, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i 
kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, ali narod se radije bavi ovozemaljsklim „životnim pitanjima“ – zdravlja, prijateljstva i, poslednje ali ne i zadnje – ljubavi.
Na dan ovog velikog sveca praktikuju se i različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja. Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala“.
VELIKI SVETAC
Jovan Krstitelj je svetitelj rođen je od starijih roditelja – oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake. Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio
Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.
Kao mlad Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima. On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“. Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod.
Koliko je Jovan Krstitelj veliki svetac potvrđuje i to što su u kalendaru SPC njemu se posvećena tri praznika – osim današnjeg Ivanjdana, tu je još i 20. januar – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembar – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo. U Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, ljudi odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra bujna, pa kroz njih „progleđuju“ seoske momke. Vele da momak mora „poludeti“ za onom koja kroz taj venac bude progledala.Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik.Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.
Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
ucentar/Srbijadanas
