Sutra počinje GOSPOJINSKI POST: Traje dve nedelje, jedan je od najstrožih, a završava se na praznik ŽENA I DECE
Sutra na dan svetih mučenika Makaveja počinje Gospojinski post i trajaće sve do velikog hrišćanskog praznika Uspenja presvete Bogorodice koji se proslavlja 28. avgusta.

Gospojinski post spada u najkraće ali i najstrože postove. Stroži je od božićnog i apostolskog. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ovaj post poste kao i Veliki post. Svakog dana posti se na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljeno koristiti ulje i vino. Za praznik Preobraženja Gospodnjeg jede se i riba. U našem narodu postoji običaj da se grožđe ne jede do Preobraženja, kada se u crkvama i deli narodu.

Ukoliko se Velika Gospojina obeležava u sredu i petak, ne mrsi se tog dana, već se sprema posna trpeza. Veliki broj vernika u našoj zemlji ovaj praznik obeležava kao krsnu slavu.

Gospojinski post se prvi put pominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post predstavlja uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

Pravoslavni hrišćani poštuju četiri velika posta: veliki post (vaskršnji), božićni, post svetih apostola i gospojinski.

Srpska pravoslavna crkva 28.avgusta obeleževa Veliku Gospojinu, odnosno praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Na Veliku Gospojinu, koja je uspomena na smrt Bogorice i njeno vaskrsenje, završava se dvonedeljni post.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica jeste dan kada je Hristova majka umrla i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Postoje različita predanja, prema jedinima Bogorodica je živela 60, a prema drugima 72 godine.

Nadživela je svog sina i nastavila njegovu misiju. Bogorodica je sve do smrti živela u Jerusalimu obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Isusa Hrista. Najčešće je odlazila na Golgotu, u Vitlejem i na Jeleonsku goru.

Predanja kaže da se u starosti često molila Gospodu Jeleonskoj gori, na mestu njegovog vaznesenja, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i poručio joj da će za tri dana umreti.

Sa velikom radošću je primila tu vest i poželela da pre smrti još jednom vidi sve apostole Hristove. Gospod joj je ispunio tu želju i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, okupili su se u domu na Sionu. Nakon susreta sa njima preminula je.

Apostoli su zatim uzeli kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji brojnih hrišćana odneli su ga u Getsimanski vrh. Priča otkriva da su ih od zlobnih ljudi skrivali oblaci.

Trećeg dana posle njene smrti na njen grob stigao je apostol Toma kako bi celivao njeno telo.

Kada su ostali apostoli otvorili grob, našli su u njemu samo plaštanicu. Bogorodica im se javila te večeri i poručila: „Radujte se, ja ću biti s vama zauvek“.

Praznik Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik žena i dece. U nekim krajevima naše zemlje veruje se da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male, koja se obeležava 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti.

Širom Srbije se danas održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj naših crkava i manastira slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Jedno verovanje kaže da danas ne treba obavljati poslove u kući i oko nje. To se naročito odnosi na žene. Nije dobro raditi bilo šta rukama niti započinjati nove poslove.