Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

Vreme zimice: paprika u Kragujevcu od 170 do 350 dinara. Evo i ostalih cena povrća

Published

on

Sezona pripreme zimnice uveliko je u toku, što pokazuje bogata ponuda raznovrsnog sezonskog voća i povrća na kragujevačkim pijacama. Najveća je potražnja za kvalitetnom paprikom, paradajzom, krastavčićima i kupusom, a cene proizvoda su slične prošlogodišnjim, saopšteno je iz JKP Šumadija.
Na Kvantaškoj pijaci najbolja ponuda svežeg voća i povrća je sredom, četvrtkom i vikendom kada se kupuju veće količine, dok se na tezgama ostalih zelenih pijaca proizvodi kupuju svakodnevno.
Crvena paprika, u zavisnosti od kvaliteta, košta od 170 do 350 dinara po kilogramu, a cena paradajza je od 120 do 230 dinara.
Za kilogram plavog patlidžana treba izdvojiti 150 dinara , a za džak od 5kg paprike „somborke“ 750 dinara.
Cena kornišona je oko 180 do 200 dinara za kilogram, šargarepe  150 dinara i kupusa 80 do 100 dinara.
Ponuda voća je raznovrsna, a cene su nepromenjene u odnosu na prošlu godinu, najveća je ponuda grožđa koje košta od 180 do 250 dinara po kilogramu.

Cene proizvoda koji se prodaju na kragujevačkim pijacama možete pratiti na sajtu JKP Šumadija Kragujevac, u delu „Pijačni barometar“.



ucentar.rs

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Ako ne možete da odete na groblje, evo šta bi valjalo da uradite!

Published

on

By

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, sutra 5.oktobra obeležavaju Miholjske zadušnice.

Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.

 

Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske. Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

 

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora,odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,gde gledanje lica

Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.

Amin.

Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:

Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.

 

 

Continue Reading

aktuelno

BIĆE ŽUT KAO DUKAT! Dodajte jedan sastojak u kacu sa KISELIM KUPUSOM, a evo kada je najbolje vreme da ga spremite

Published

on

By

 Ukoliko želite da postignete lepu boju, zadržite prijatan miris i ukus kupusa, obratite pažnju na ove detalje prilikom pripreme.

Ukoliko planirate da i ove godine pripremate omiljenu srpsku zimnicu, kiseli kupus, dobro je da pored ukusa pogodite i pravu boju i teksturu.

Sigurno ste se nekada pitali kako su neke glavice izgledaju žuto, a neke ne. Evo odgovora kako da postignete savršenu boju glavica.

Tajna je u postupku kiseljenja kupusa.

Prvo očistite glavice kupusa od prvog sloja listova i operite ih. Zatim izdubite glavice u sredini kako biste uklonili koren i napunite solju šupljinu. Prvi red koji ide u posudu je narendani kupus.

Nakon što naslažete kupus u bure za kiseljenje, na vrh dodajte nekoliko parčića dunje kako bi kupus bio žut i dva lovorova lista. Dunja će pustiti svoju žutu boju i dati izgled ali i dodatni ukus kupusu.

Oko tri nedelje kupus treba da stoji kiseljen u buretu, međutim, bitno je da proveravate da li je rasol dovoljno bistar i da li kupus nije promenio miris.

Preporučuje se da je najbolje vreme za kiseljenje kupusa sredina oktobra. Proces biofermentacije u kiselom kupusu zahteva da temperature budu stabilne bez previše oscilacija i to od 18 do 21 stepeni.

Najbolje mesto za čuvanje kupusa je u podrumu, gde nema prevelikih razlika u temperaturi, kao što nije slučaj ukoliko ga držite na balkonu.

Continue Reading

aktuelno

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti-ako danas zagrmi godina će biti rodna!

Published

on

Ovoga dana praznuju sve dva događaja vezana za Časni Krst; njegov pronalazak na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim. 
Ovaj praznik se još zove Vozdviženje Časnog krsta. 
Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Gospod Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo truda uspela da dozna gde se Časni Krst nalazi i naredila je da se na tom mestu kopa. Predanje kaže da su kopači nakon izvesnog vremena osetili da se iz zemlje širi neverovatno prijatan miris. Nedugo zatim iskopaše i tri krsta i tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“. Uz krst su bili i klinovi kojim je sin Božji bio prikovan za krst. 
Ne mogavši da razaznaju na kom je tačno krstu bio raspet Isus, dosete se te na pokojnika kojeg su u povorci prenosili tog trenutka, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao mrtvo telo, čovek vaskrsnu. 
Na vest da je Časni Krst pronađen okupilo se mnoštvo sveta. Svi su želeli da ga dodirnu, celivaju… Patrijarh Makarije donese odluku da ga postavi na jedno uzvišenje. 
Inače ovaj veliki praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313.) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest. Tako se ovaj praznik praktično slavi još od prvih dana zvanične hrišćanske propovedi. 
Postoji niz običaja vezanih za Krstovdan ali je svima na prvom mestu strogi post. Veruje se da je danas najbolje samo piti vodu i jesti hleb i grožđe. U nekim delovima zemlje na današnji dan stoka se premazuje katranom u obliku krsta kako bi bila zdrava čitave godine. Veruje se i da se od ovog dana zmije povlače u zimska staništa i da više nisu aktivne do narednog proleća. Takođe, u mnogim krajevima na ovaj dan se kopaju rupe za sadnju voća. 
Veruje se i da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti snežna. Ako je suvo, i naredna će godina biti sušna. 
Ako na Krstovdan laste još nisu otišle, zima će biti blaga. Slaba kiša na Krstovdan takođe nagoveštava blagu zimu.
Ako na današnji dan zagrmi, naredna će godina biti rodna. 
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije