Ogromno interesovanje čitalaca koje je izazvala reportaža „Na cenu drva kukaju i prodavci i kupci“ objavljena na našem portalu, inspirisala nas je da krenemo u svojevrsnu avanturu razotkrivanja najučestalijih prevara u trgovini ogrevnim drvetom. Javilo nam se dosta ljudi sa pritužbama da gotovo uvek količina isporučenih drva- ne odgovara onome što je plaćeno “na metar”. Otuda smo ubedili nekoliko prodavaca da nam otkriju, kako kažu “male tajne svog zanata”, a u stvari- ogoljenu krađu građana. Njihov identitet iz razumljivih  razloga ne otkrivamo…

Razgovor sa prodavcima

o Vi se žalite na nisku cenu ogrevnog drveta. Kupci pak tvrde da je cena previsoka i da naručenu količinu nikada ne dobiju… Gde je istina?

„Šenjanski metar“ ima otprilike 85 cm…

Prodavac: Istina je tamo negde, što bi rek’o onaj detektiv iz serije (smeh)… Ima zakidanja. To je nepisano pravilo. Svi ga poštujemo jer je to najslađa para.

o Zapravo kažete da se na neki način otkida od količine prodate kupcu?!

– Da. Krađa drva počinje u šumi prilikom seče. Zavisi da li se seče svoja šuma, šuma plaćena u zakup ili državna. Sve ima svoju cenu. Kad se uđe u tuđe mora da se žuri. Ako se radi državno, ono što je plaćeno, tu se više seče od dogovorenog… Krade se ko kako, kome i koliko plati… Sprega uvek postoji. Državno se najviše krade u dogovoru sa onima koji državnu imovinu čuvaju.

o Kupce manje interesuje sama seča… Kako se krade prilikom prodaje građanima?

– Tu se tek krade, kraducka zapravo što reče jedan bivši ministar… Stvar je jednostavna. Kad pakujemo drva u porikolicu, dno koje se ne vidi od kanata, pokriva se ukrštanjem. Ukrštamo trupce i tek pošto ukrstimo par redova počinjemo da slažemo drva. Kupac nikada ne može da vidi onaj deo koji je pokriven kanatama. Prosto, i ne postoji savršeniji način krađe po nas. Dok kupac slaže drva, mi kipujemo drugi deo prikolice i eto…

o Kupci nam kažu da znaju za tu vrstu prevare i da su spremni…

– Nema kupac vremena da se bavi time. Dok otvori kapiju, navede  gde da istovarim, dok pita da li hoćemo kafu stvar je gotova. Ja idem dalje, on ako hoće sam da metri ja mu ne branim… Neka metri, neka dokazuje… Nema od toga ništa.

o U prethodnom prilogu pomenuli smo „drvarski ili šenjanski metar“. Vaš kolega se nasmejao…

– To je skoro pa podrazumevana stvar. Drvarski metar je u proseku petnaestak centimetara „drugačiji“. Ipak, toga ima sve manje, znaju ljudi…

“Turbo zeta” i deset metara

Na divljoj pijaci drva vlada nepoverenje. Sumnjičavi pogledi i uglavnom neraspoloženje prema mikrofonu i kameri. Mučnu situaciju prekida mlad, snažan čovek. Prilazi nam i kaže da hoće da sarađuje. „Isključi kameru pa ću da ti kažem šta te zanima“. Prihvatamo…

Krade se širom Šumadije..

„Da ne dangubimo… Prosta računica… Vidiš da najviše nas drva tera kamionom „Turbo Zetom“… Koliko ona vuče?! Zna se. Može da se pretovara, ali ne može mnogo. Juri policija, kvari se kamion… Tu ne može mnogo da se pretovara, nežna je to stvar. I sad ovako… Metar cerovine (najčešće ogrevno drvo)  teško je, manje-više 750 kila. Kad vidiš drva na Turbo Zeti uvek ti kažu da ima 10 metara, znači 7,5 tona… Ona toliko ne može da povuče. Prosta matematika“, završava svoju priču naš anonimni sagovornik i odlazi u susret kupcu…

Događaj se odvija pred našim očima, gledamo ono što smo maločas naučili…

„Ajde brale, cerovina, deset metara… U  santimetar tačno, vidiš da je pun kamion, ne može šibica da stane“- kaže novopridošlom kupcu…

Svakog ostavljamo svojoj priči, i kupce i prodavce… Nenad, koji već drugu sezonu kupuje drva od istog čoveka u jednom dahu kaže… „Ranije nisam gledao od koga kupujem. Nije me zanimalo odakle je, ko je… samo da su drva solidna i da ima dovoljno. Kupujem dvanaest metara, grejem prizemlje i dve sobe na spratu. Prošle godine sam kupio od istog čoveka. 

Nenad i prodavac, naš malopređašnji sagovornik sklapaju posao. Zadovoljno se rukuju, odlaze u obližnji bife da „overe“ dogovor. Koji minut kasnije Turbo Zeta kreće vukući svoj tovar… Veći nego što može da ponese. Ili ne…

Odgovor će saznati Nenad. I mnogi drugi.

ucentar.rs