Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti-ako danas zagrmi godina će biti rodna!

Ovoga dana praznuju sve dva događaja vezana za Časni Krst; njegov pronalazak na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim. 

Ovaj praznik se još zove Vozdviženje Časnog krsta. 

Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Gospod Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo truda uspela da dozna gde se Časni Krst nalazi i naredila je da se na tom mestu kopa. Predanje kaže da su kopači nakon izvesnog vremena osetili da se iz zemlje širi neverovatno prijatan miris. Nedugo zatim iskopaše i tri krsta i tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“. Uz krst su bili i klinovi kojim je sin Božji bio prikovan za krst. 

Ne mogavši da razaznaju na kom je tačno krstu bio raspet Isus, dosete se te na pokojnika kojeg su u povorci prenosili tog trenutka, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao mrtvo telo, čovek vaskrsnu. 

Na vest da je Časni Krst pronađen okupilo se mnoštvo sveta. Svi su želeli da ga dodirnu, celivaju… Patrijarh Makarije donese odluku da ga postavi na jedno uzvišenje. 

Inače ovaj veliki praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313.) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest. Tako se ovaj praznik praktično slavi još od prvih dana zvanične hrišćanske propovedi. 

Postoji niz običaja vezanih za Krstovdan ali je svima na prvom mestu strogi post. Veruje se da je danas najbolje samo piti vodu i jesti hleb i grožđe. U nekim delovima zemlje na današnji dan stoka se premazuje katranom u obliku krsta kako bi bila zdrava čitave godine. Veruje se i da se od ovog dana zmije povlače u zimska staništa i da više nisu aktivne do narednog proleća. Takođe, u mnogim krajevima na ovaj dan se kopaju rupe za sadnju voća. 

Veruje se i da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti snežna. Ako je suvo, i naredna će godina biti sušna. 

Ako na Krstovdan laste još nisu otišle, zima će biti blaga. Slaba kiša na Krstovdan takođe nagoveštava blagu zimu.

Ako na današnji dan zagrmi, naredna će godina biti rodna. 

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

---

---

ucentar.rs