Poveži se sa nama
Admiral

Društvo

POČINJE SEZONA SLAVA, OVO JE CENOVNIK POSNOG I MRSNOG SLAVLJA! Ove godine moraćete da izdvojite mnogo više novca nego lane!

Published

on

Srpska Pravoslavna crkva smatra da slavu čine sveća koja gori, tamjan, žito, kolač i čaša vina. Hrana i piće je samo prilog u praznovanju. Međutim, krsna slava za mnoge Srbe je jedan od najvažnijih događaja u toku godine. Kolika god bila kriza, domaćini neće oskudevati da slavska trpeza izgleda što bogatije, bila ona posna ili mrsna.

Počinje sezona slava i postavlja se pitanje koliko će, posle svih poskupljenja, biti potrebno novca za njihovo obeležavanje. U zavisnosti od toga da li je posna ili mrsna slava u pitanju, ukupna cifra potrebna za pripremanje trpeze varira. Kako je cena ribe ranije bila veća od cene mesa, za posnu slavu je ranije bilo potrebno izdvojiti i više novca. Danas su se cena mesa i ribe gotovo izjednačile. Evo koliko košta priprema posne, a koliko mrsne slave u srpskom domaćinstvu.

 

Mrsna slava

Najveći izdatak na mrsnoj slavskoj trpezi, a bez čega je ista i nezamisliva, je meso. Ali tu se takođe ubrajaju meze, sarma, razne salate, sitni kolači i kiflice. Čajna kobasica, pečenica, kulen i kačkavalj neizostavni su na mrsnom ovalu, a za njihovu kupovinu potrebno je između 4.000 i 6.000 dinara.

Osim suhomesnatog, i jaja će biti poseban izdatak. Cena jaja porasla je 47 odsto od oktobra prošle godine, 10 komada je prošlog septembra bilo 137, a ovog 201 dinar. A ako biste želeli da koristite domaća jaja, ona su na pijaci po komadu minimum 30 dinara. Za 20 gostiju će vam trebati minimum 20 komada, tako da bi računica na kraju bila između 400 i 600 dinara.

Kilogram jagnjećeg pečenja je oko 3.000 dinara, dok je za kilogram prasećeg pečenja potrebno izdvojiti malo manje novca – oko 2.000 dinara. Inače u toku prošle godine, kilogram jagnjetine koštao je 2.000 , a prasetine 1.500 dinara. 20 gostiju će moći da namiri minimum 10 kilograma mesa.

Koliko košta mrsna slava?

Žito (500 gr) – 400

Slavska sveća 350

Slavski kolač, kupovni 600

Ruska salata (2 kg) 2.000

Čajna kobasica (1 kg) 1.500

Pečenica (1 kg) 1.800

Kulen (1 kg) 1.500

Sir (1 kg) 700

Kačkavalj (1 kg) 1.100

Jaja (20 kom) 400

Hleb (10 vekni) 600

Kiflice (4 kg) 3.000

Pita (2 kg) 2.000

Sarma (40 kom) 4.000

Kupus (4 kg) 240

Kiseli krastavci (2 kg) 400

Praseće pečenje (5 kg) 8.500

Jagnjeće pečenje (5 kg) 12.500

Sitni kolači, kupovni (3 kg) 4.000

Piće 10.000 

 

Uz pečenje, i sarma je najčešći glavni obrok koji ne može da prođe bez svinjskog ili junećeg mlevenog mesa, čiji je kilogram između 600 i 800 dinara. Za izradu 40 sarmi trebaće vam oko 2 kilograma mesa. Za kilogram ruske salate potrebno je kupiti namirnice u iznosu od oko 2.000 dinara, a tu su i ostale sezonske salate. Cifra na kraju za ove priloge je oko 4.000 dinara.

Ako domaćica sama sprema kolače, za tri kilograma potroši se oko 3.000 dinara. Za veliku tortu izdvojićete minimum 3.000 dinara. Kilogram kiflica košta 700 dinara, a potrebno je obezbediti barem 3 kilograma. Ne zaboravimo sokove, kafe i alkoholna pića, pa će jedno domaćinstvo (u zavisnosti od broja gostiju) i za to odvojiti minimum 10.000 dinara.

Kada svedemo računicu, prosečno domaćinstvo u Srbiji za mrsnu slavu izdvoji oko 60.000 dinara. Ova cifra bila je 15.000 dinara manje do prošle godine.

Posna slava

Priprema posne trpeze za krsnu slavu ranije je važila za skuplju u odnosu na mrsnu slavu. To više nije slučaj, jer se cena ribe gotovo izjednačila sa cenom mesa. Svaka domaćica, u skladu sa ukusom i mogućnostima, ima poseban spisak obaveznih jela i poslastica.

Glavno jelo posne slavske trpeze je riba. Najčešće pastrmka, šaran i oslić. Takođe, popularna je i morska riba poput fileta, lososa, brancina i orada, kao i plodovi mora.

Cene za posnu slavu

Žito (500 gr) 400

Slavska sveća 350

Slavski kolač, kupovni 600

Hleb (10 vekni) 600

Kiflice posne (4 kg) 2.500

Pita posna (2 kg) 1.200

Rolati posni (3 kg) 2.100

Ajvar domaći (3 kg) 2.100

Pasulj (2,5 kg) 1.000

Kiseli krastavci (2 kg) 400

Krompir (5 kg) 450

Riblja čorba (5 l) 2.500

Sarma posna (40 kom) 3.500

Oslić fileti (2 kg) 1.900

Skuša (5 kg) 4.250

Pastrmka (5 kg) 3.250

Šaran šnicle (5 kg) 6.000

Prženje ribe po kilogramu 250

Sitni kolači (3 kg) 4.000

Torta (3 kg) 4.500

Piće 10.000

 

Za filete oslića potrebno je izdvojiti 950 dinara za kilogram, a za šnicle šarana 1.200 dinara, dok je kilogram pastrmke u ribarnicama 650 dinara. Trgovci upozoravaju da ribu treba naručiti na vreme, tako da oni koji slave Đurđic, koji je 16. novembra, ribu treba da naruče bar tri nedelje ranije, najkasnije do početka meseca.

Kupovina već pečene ribe domaćicama i domaćinima umnogome olakšava pripremu svečane trpeze, ali za to onda izdvajaju više novca.

slava, kolač, trpeza
FOTO: SHUTTERSTOCK

Pečeni šaran i pastrmka su od 1.500 do 2.000 dinara (negde čak i više). Kao što važi za meso, tako je i za ribu, za 20 gostiju morate pripremiti minimum oko 15 kilograma ribe.

 

Priprema posne sarme košta oko 4.000 dinara, posnih rolata i salata oko 3.000 dinara. Iako deluje da sitni posni kolači i posne torte inače koštaju manje nego oni sa mlečnim proizvodima i jajima, to nije tako. Kilogram ovih posnih poslatica koštaju jednako kao i mrsni.

Sezona slava počinje

Crkveni kalendar za oktobar kaže da se do kraja ovog meseca proslavljaju dve velike slave u srpskim domaćinstvima, a u pitanju su Sveta Petka 27. oktobra i Sveti Luka 31. oktobra. U novembru se proslavljaju čak 4 velike i česte slave i to Mitrovdan 6. novembra, Sveti Kozma i Damjan 14. novembra, Đurđica 16. novembra i Aranđelovdan 21. novembra.

U decembru se proslavljaju četiri slave – 4. decembra Vavedenje Presvete Bogorodice, 9. decembra Sveti Alimpije, 13. decembra Sveti Andrej i 19. decembra Sveti Nikola.

Na zaboravimo najvažnije, pola kilograma žita je 400 dinara, slavska sveća 350, a za namirnice koje su potrebne u pripremi slavskog kolača potrebno je izdvojiti oko 500 dinara.

Prema našoj računici, za najskromniju trpezu za 20 gostiju za mrsnu slavu, bez ikakvog luksuza, samo za najosnovniji ručak, potrebno je izdvojiti 60.000, dok je posna slava nešto skuplja. Međutim, mnogi građani potrošiće i više.

 

 

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Društvo

IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI

Published

on

By

Kada je pre šest godina počinjala sa radom Regionalna informativna novisnka agencija (RINA) sa sedištem u Čačku, mnogi su pomislili da će to biti samo još jedan u nizu elektronskih medija iz unutrašnjosti Srbije, koji će kao i većina drugih biti oruđe kojim upravljaju lokalni političari.


Vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić, foto: Privatna arhiva

Ipak, od jeseni 2018. do ove 2024. prešao se težak, naporan ali i siguran put od male medijske kuće do lidera kad je u pitanju informisanje iz zapadnog dela naše lepe Srbije.

Na čelu sa Ivanom Nikolićem, agencija RINA danas je medij na koji računaju najveće nacionalne medijske kuće, medij sa kog se informišu skoro svi lokalni i veliki nacionalni portali, ali i medij koji je uvek prvi na licu mesta i na izvoru informacija. 

– Da je bilo lako svih ovih šest godina – nije. Sama ideja o nastanku agencije RINA, potekla je od mog oca Gvozdena, koji je skoro dvadeset godina u medijima, ipak sve ostalo je bilo na meni. Prihvatio sam tada izazov iako ni ja ni kolege nismo mogli da pretopostavimo šta nas sve čeka. Ali, odustajanje za nas nije bilo opcija. Rad koji traje skoro 24 sata, sedam dana u nedelji. Ono što nas je izdvojilo od ostalih jeste upravo ta želja da prvi imamo informaciju sa terena. Ja lično sam znao u pola noći, usred zime da ustanem iz kreveta i odem na lice mesta, ukoliko se desila neka nesreća, havarija ili požar, kaže vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić. 

 

Priseća se da je na samom početku bilo malo onih koji su RINI dali poverenje, imala je samo dva, tri korisnika, ali to ni Ivana ni njegovu malu ekipu nije pokolebalo. Nastavili su da rade bez predaha, kao da ih čita na hiljade ljudi a u stvarnosti je taj broj bio jako mali. Dani su prolazili, meseci i onda je polako točak počeo da se okreće na njihovu stranu. Postali su prepoznatljivi i to najviše zbog toga što su u fokus stavili obične ljude iz naroda, a politiku u drugi plan. 

– Mogu da se setim tog prelomnog trenutka, bile su poplave u maju 2019. godine. Danima smo izveštavali o nesrećnim ljudima kojima je vodena stihija odnela sve što su imali. Trudili smo se da ih sve obiđemo, da prikažemo njihovu bol i patnju, verujte i sami smo neretko završavali u suzama nakon obilaska svih tih područja. Sećam se da smo peške išli preko dva kilometra po blatu kako bi stigli do čoveka koji je živeo u udaljenom dragačevskom selu, a kome je klizište pretilo da ga zatrpa i njega i njegovu malu kuću. Tada je njegovu priču čula čitava Srbija. Tada su veliki mediji iz Beograda obratili pažnju na nas, tražili su naše slike i fotografije, koje su govorile više od 1000 reči. Mislim da smo dokazali evo i na našem primeru, da može da se uspe čak iako u vašim pričama umesto političarima, date prednost običnom narodu, dodaje Nikolić. 

Neobične, upečatljive priče, takođe priče iz naroda ono je po čemu je agencija RINA danas prepoznatljiva. Iako mlad, Ivan se uspešno izborio i sa svim izazovima koje je pandemija korona virusa donela u svaki segment života, pa tako i u novinarstvo. 

– To je jedan od najizazovnijih perioda za ovih šest godina, ali sada kad malo bolje razmislim bio je i jedan od najspušenijih. Izveštavali smo o situaciji, o bolesnima, obilazili bolnice i lekare, neretko rizikujući i sami da dobijemo infekciju. Tada smo mnogo vremena posvetili i pričama o prelepim predelima u Srbiji, jer u vreme lokdauna ljudi nisu mogli da putuju van granica. Pamtim to kao jako težak, ali i jako bitan period u našem dosadašenjm poslovanju, kaže Nikolić. 

Jedan po jedan korisnik i sada je agencija RINA dopisnik svih najčitanijih nacionalnih portala u zemlji. Sarađuje sa preko 30 nacionalnih i regionalnih medija, što je pravi kuriozitet za agenciju iz unutrašnjosti i to je do sada pošlo za rukom samo velikima poput Tanjuga. Brojne njihove vesti, fitografije i video snimke, poput eksplozije u fabrici Sloboda, pad visećeg mosta i slično, prenosili su čak i veliki svetski mediji. Ono što je takođe, posle toliko truda i rada, evidentno jeste činjenica da ako novinari sa RINE puste određenu vest, tu informaciju će znati čitava Srbija ali i skoro čitav region. 

– Uspeh nam je dao krila, dao nam je vetar u leđa da se nastavimo kretati u pravcu u kom smo krenuli. Nakon što se za nas čulo i naš rad postao vidljiv, nastavili smo da radimo još više i još kvalitetnije kako bismo ispoštovali naše saradnike koji su nam pokazali poverenje. Trudimo se da njima, ali i čitavoj Srbiji osim svokodnevnih informacija donesemo i jedinstvene priče o običnim malim ljudima, dobrim, vrednim i poštenim. Želimo da pokažemo lepu stranu naše zapadne Srbije. Mnogima smo promenili život na bolje, izdvojio bih možda mladog Luku Crepuljarevića sa Zlatibora kog smo obišli prvi i kom se nakon naše priče život promenio iz korena. I takvih je primera zaista mnogo. Neretko su tema naših priča manastiri, prirodni predeli i skrivene oaze za koje ko malo zna, ističe mladi novinar. 

Početkom ove godine agencija RINA postala je aktivna i na društvenim mrežama, a njihov instagram profil sada prati preko 20.000 ljudi. 

– Idemo u korak sa vremenom, sa modernim tehnologijama. Jasno nam je da su društvene mreže danas jako važne i da su najbolji način da budemo u kontaktu i interakciji sa našim čitaocima. Raduje nas što naša svaka objavljena fotografija ili video u toku samo jednog dana ostvaraju milion pregleda, a sam instagram profil mesečno poseti u proseku oko 20 miliona ljudi što je zaista impozantna brojka. Našim saradnicima mogu da obećam da ćemo se i dalje maksimalno truditi da ih ispoštujemo, da što bi se reklo pokrijemo svaki teren onako kako treba, a našim čitaocima obećavam još mnogo dobrih i zanimljivih priča, kao i mnogo iznenađenja kad su u pitanju novi profesionalni koraci, poručuje Ivan Nikolić.

Continue Reading

Društvo

EPS UKIDA ŠALTERE ZA NAPLATU: Za građane spremni i popusti, a evo gde moći da plaćaju račune za struju i od kada

Published

on

By

Broj korisnika portala i aplikacije „EPS Uvid u račun“ raste iz dana u dan i premašio je 615.000, a od 1. novembra ove godine od 31. oktobra 2025. „Elektroprivreda Srbije“ odobrava popust od 30 dinara na naredni račun za plaćanje preko portala i aplikacije – rekao je Aleksandar Bjeličić, izvršni direktor za snabdevanje, u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.

Bjeličić je istakao da od 1. novembra počinje sukcesivan prestanak blagajničkog rada u poslovnicama EPS i da je ova odluka bila sasvim očekivana jer sve manje građana, svega 13 odsto, plaća račune na blagajnama EPS, a čak 87 odsto račune za električnu energiju plaća preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka i Pošte Srbije. Od 1. novembra do 1. februara naredne godine radiće samo blagajne koje imaju najveći broj transakcija i koje su u najvećim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Svi koji su radili na blagajnama sada će biti angažovani na poboljšanju usluga za kupce.

Na šalterima, kao i do sada, građani mogu da dobiju informacije o računima, ugovorima, da podnesu prigovore, reklamacije i da dobiju ostale informacije. Oni koji nisu vični informacionim tehnologijama, prvenstveno stariji sugrađani, moći će da plate račune, kao i sve svoje druge račune, na šalterima pošta, banaka i ostalih platnih institucija. Banka Poštanska štedionica je ponudila proviziju od 30 dinara građanima koji plaćaju EPS-ove račune na njihovim šalterima, za iznose do 6.000 dinara – rekao je Bjeličić.

Continue Reading

Društvo

Obraše se vinogradi dole kraj Topole-Haris Džinović specijalni GOST na NAJVEĆOJ proslavi VINA i TRADICIJE

Published

on

By

Oplenačka berba, prestižna manifestacija koja svake godine pretvara Topolu u epicentar proslave vina, grožđa i kulturnog nasleđa, održaće se od 11. do 13. oktobra.

Ove godine, manifestacija donosi raskošan program, sa posebnim gostom, legendarnim pevačem Harisom Džinovićem, čiji će koncert biti nezaboravna tačka trodnevne proslave.

Kao događaj sa tradicijom dužom od šest decenija, Oplenačka berba slavi bogatstvo vinogradarskog kraja, okupljajući vinare, umetnike i ljubitelje vina iz celog regiona.

Topola, ukrašena bojama jeseni i mirisima sveže ubranog grožđa, biće domaćin stotinama izlagača i hiljadama posetilaca, koji će imati priliku da uživaju u vrhunskim vinima, autentičnoj muzici, folkloru i zanatstvu ovog kraja.

Oplenačka Berba 2024

Ovogodišnja manifestacija obećava bogat program prepun kulturnih i zabavnih dešavanja, koji će se odvijati na nekoliko ključnih lokacija u srcu Topole, uključujući čuvenu Vinsku ulicu i Vinski Trg. Pored degustacija vina i lokalnih specijaliteta, posetioci će imati priliku da prisustvuju tradicionalnim dečijim maskenbalima, koncertima, pozorišnim predstavama i izložbama.

Petak, 11. oktobar:

•10:00h – Dečiji maskenbal (PU „Sofija Ristić“), Vinska ulica postaje mesto osmeha i šarenila

•10:30h – Pozorišna predstava za decu „Šljivarski boj“ na Vinskom Trgu

•13:00h – Svečano otvaranje 61. Oplenačke berbe u Karađorđevom Gradu, uz zvuke fanfara i svečane govore

•19:00h – Koncert narodne muzike pod pokroviteljstvom Opštine Topola i Opštine Mladenovac

Subota, 12. oktobar:

•11:00h – Otvaranje izložbe grožđa, vina i lokalnih poljoprivrednih proizvoda – prava gozba za sva čula!

•15:00h – Svečano otvaranje Sabora narodnog stvaralaštva u Karađorđevom Gradu, gde će se okupiti najbolje folklorne grupe iz Srbije i regiona

•19:00h – Dugoočekivani koncert Harisa Džinovića, koji će svojim hitovima obeležiti ovu manifestaciju

Nedelja, 13. oktobar:

•10:00h – Svečana dodela nagrada za najbolje vina sa 20. Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija, na Vinskom Trgu

•19:00h – Grand finale uz koncert Ivane Jordan, nakon čega sledi spektakularni vatromet koji će obasjati noćno nebo iznad Topole

Oplenačka berba 2024 donosi jedinstvenu priliku da se spoje ljubav prema vinu, tradicija i zabava u prelepom ambijentu Šumadije. Manifestacija koja slavi autentičnost, prirodu i umetnost ovog kraja obećava da će nadmašiti očekivanja svih posetilaca.

Topola će, kao i svake godine, ugostiti sve ljubitelje vina, kulturnih običaja i dobrog provoda – a uz zvuke Harisa Džinovića i bogat program, Oplenačka berba 2024 biće događaj za pamćenje!

 

Continue Reading

Najpopularnije