Srećna slava, domaćini! Danas je ĐURĐIC, pomaže nevoljnicima, ne rade se teški poslovi

Svetog Georgija ili Svetoj Đorđa ili Đurađa, kako ovog svetitelja Srbi sve zovu, pravoslavni slave dva puta u godini; prvi put tokom proleća, 6.maja, na dan njegovog stradanja u vreme rimskog cara Dioklecijana, dok danas obeležava o Đurđic. Na današnji dan  svete mošti ovog sveca prenete su iz Nikomidije (grad Izmir u Turskoj) u grad Lidu u Palestini. 

Na pravoslavnim ikonama i srednjevekovnim freskama Sveti Georgije je predstavljen lako na konju, u vojvodski odelu sa krstastim mačem ubija aždaju – simbol paganstva. To je i najčešća ikona u domovima onih koji slave Đurđevdan. Na ikonama koje su povezane sa današnjim praznikom, svetac je predstavljen kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci. 

U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima Sveti Georgije u redu je sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi Sveti Arhangel Mihailo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere. 

Iako nije crveno slovo, Đurđic je veoma poštovan praznik kada se ne preduzimaju nikakvi teški poslovi ni ručni radovi. Veruje se i da je strogo zabranjeno loviti vukove. Dani od Đurđica do Svetog Mrate nazivaju se „Mratinci“ ili „Vučji dani“ jer je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. U vreme ovih dana ne treba ništa davati iz kuće niti prati, a u nekim krajevima se ne prede vuna. 

Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjevekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi.

Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, koje su ljudi u nevolji prizivali. Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne.

Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.

Važi mišljenje da je po brojnosti svečara, Đurđic na osmom mestu. 

---

---

ucentar.rs