Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

IN MEMORIAM: DRAGAN M. ALEMPIJEVIĆ. (06.06.1974. – 31.01.2022.)

Published

on


Prošlo je  dve godine od smrti osnivača, idejnog tvorca i prvog urednika portala Ucentar.rs gospodina Dragana M. Alempijevića.

Dve godine od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.

Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.



Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…

Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…


Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.

Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…

Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.

Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!



Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.

(Ucentar.rs)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA:Danas je strogi post!

Published

on

Danas su Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u strogom jednodnevnom postu obeležavaju Usekovanje glave Svetoj Jovana Krstitelja. Dan stradanja Sv. Jovana, u narodu poznatog i kao Preteča, pored strogog posta provodi se molitveno i u svakom odricanju.
 
Ovaj dan koji nas seća na smrt Svetog Jovana svrstan je u srpske slave. Sveti prorok Jovan, Krstitelj i Preteča pogubljen je po naređenju cara Iroda Agripe a po volji njegove žene Irodijade. Po carevoj zapovesti Sveti Jovan je posečen a njegova glava, kao dokaz  bezverja i u slavu poroku, prikazana je na tanjiru Irodovoj pastorki Salomi.
 
Učenici Jovanovi su tajno uzeli telo Njegovo i
sahranili ga u Sevastiji. Svetiteljeva glava zakopana je na nekom nepoznatom i nečasnom mestu. Kasnije, kada je pronađena (obretenije), u vreme vizantijske carice Teodore, čudotvorna glava Jovanova preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se uvek na dan osvećenja crkve koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Srbi veruju da na ovaj dan nije dobro jesti ništa što je crvene boje jer to seća na nevino prolivenu krv Pretečinu. U narodu se veruje i da je na ovaj dan dobro brati lekovito bilje. U mnogim gradovima i varošima održavaju se vašari.
Na ovaj značajan dan u životu svih pravoslavnih hrišćana, pre 106 godina, rođen je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle.
 
 
 


Continue Reading

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

Najpopularnije