Poveži se sa nama
Admiral

Društvo

Danas su Mladenci: Kolačići sa medom za srećan brak

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 22. marta praznuju Mladence, praznik kada se sećamo stradanja svetih četrdeset Mučenika Savastijskih koji postradaše za veru Hristovu 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik kada mladi supružnici-mladenci u svoj dom primaju goste koji donose darove kako bi poduprli novo domaćinstvo i pomogli da ono što pre samostalno profunkcioniše. Mlade domaćice tada pokazuju svoju veštinu i sposobnost da na svojim plećima nose kućne poslove. Ovaj praznik najčešće pada u dana časnog posta, samo ponekad, kada se poklopi sa Čistom sedmicom, Mladenci se pomeraju na sedam dana pre.
Praznik Mladenaca u Srba sobom nosi brojne običaje koje se u velikoj meri razlikuju od kraja do kraja. Oni što je svima zajedničko i obavezno je pripremanje posebnih kolačića od pšeničnog brašna koji se obično zalivaju medom. Ovi kolačići se zovu Mladančići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život. Običaj je da se napravi najmanje 40 ovih kolačića i da se njima obavezno posluže gosti.
Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.
Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali je u praksi ipak drugačije. Mladencima toga dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.Etnograf Vesna Marjanović, iz Etnografskog muzeja, objasnila je ranije da je proslavljanje Mladenaca kao praznika mladih bračnih parova postalo intenzivnije sedamdesetih godina prošlog veka. Kroz tradiconalnu kulturu taj praznik može da se poveže i sa Belom nedeljom, kada su svekrve tradiconalno izvodile snaje da ih prikažu svojoj zajednici, uvodile ih u crkvu ili u zajednicu udatih žena, kaže dr Marjanović.Prema njenim rečima, od crkvenog praznika Svetih 40 mučenika je ostalo mešenje kolača – zemičke, kojim se pored ukućana daruju i komšije i mladi bračni parovi. Namenjuje se ne 40 nego 41, za mladu odnosno za dete koje će ona roditi. 

Običaj je da se na Mladence posećuju parovi koji su brak sklopili u godini pre i da se daruju. Vesna Marjanović kaže da se, na osnovu etnoloških istraživanja, može reći da se u praksi dešavalo da u jednom užem krugu ljudi određeni pokloni kruže.

Prvo bi nekome bili poklonjeni za svadbu, pa bi posle oni koji su ih dobili to poklonili za mladence, pa se dešavalo da servis sa čašama ili tanjirima više puta promeni svog vlasnika, navodi ona.

Praznik Mladenci, koji proslavlja crkva, posvećen je četrdesetorici Sevastijskih velikomučenika i nema direktne veze sa načinom proslavljanja Mladenaca u našem narodu, ali na posredan način ima. Pošto se praznuje u vreme prolećne ravnodnevice i buđenja proleća, mladi bračni parovi, na prenosan način, treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi, zaključuje dr Marjanović.

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Društvo

Kiša džekpotova se nadvila iznad Kragujevca!

Published

on

By

Očekujte sjajne dobitke narednih dana!

Jesen nam je donela vatromet! Samo u AdmiralBetu, svakog dana od 10. oktobra u periodu od 19 časova do 23 časa sve igrače u lokalu očekuje Happy Hour!

U narednom periodu Happy Hour će donositi intezivne padavine džekpota u visini od 120.000 dinara dnevno!

Sjajan način da završite dan, zar ne?

Sve što treba da uradite je da posetite AdmiralBet lokal na adresi Zorana Đinđića 10, zaigrate vaše omiljene slot igre u navedenom periodu i imate sjajnu priliku da svakog dana osvojite deo od 120.000 dinara u kešu!

Pored najavljenih padavina, sve posetioce lokala očekuje akcija 3+1 pri kupovini piva, a tu je i mnoštvo drugih nagrada i promocija! Na Vama je samo da dođete i da u sjajnoj atmosferi uživate u jesenjoj čaroliji, samo u AdmiralBetu!

Continue Reading

Društvo

IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI

Published

on

By

Kada je pre šest godina počinjala sa radom Regionalna informativna novisnka agencija (RINA) sa sedištem u Čačku, mnogi su pomislili da će to biti samo još jedan u nizu elektronskih medija iz unutrašnjosti Srbije, koji će kao i većina drugih biti oruđe kojim upravljaju lokalni političari.


Vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić, foto: Privatna arhiva

Ipak, od jeseni 2018. do ove 2024. prešao se težak, naporan ali i siguran put od male medijske kuće do lidera kad je u pitanju informisanje iz zapadnog dela naše lepe Srbije.

Na čelu sa Ivanom Nikolićem, agencija RINA danas je medij na koji računaju najveće nacionalne medijske kuće, medij sa kog se informišu skoro svi lokalni i veliki nacionalni portali, ali i medij koji je uvek prvi na licu mesta i na izvoru informacija. 

– Da je bilo lako svih ovih šest godina – nije. Sama ideja o nastanku agencije RINA, potekla je od mog oca Gvozdena, koji je skoro dvadeset godina u medijima, ipak sve ostalo je bilo na meni. Prihvatio sam tada izazov iako ni ja ni kolege nismo mogli da pretopostavimo šta nas sve čeka. Ali, odustajanje za nas nije bilo opcija. Rad koji traje skoro 24 sata, sedam dana u nedelji. Ono što nas je izdvojilo od ostalih jeste upravo ta želja da prvi imamo informaciju sa terena. Ja lično sam znao u pola noći, usred zime da ustanem iz kreveta i odem na lice mesta, ukoliko se desila neka nesreća, havarija ili požar, kaže vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić. 

 

Priseća se da je na samom početku bilo malo onih koji su RINI dali poverenje, imala je samo dva, tri korisnika, ali to ni Ivana ni njegovu malu ekipu nije pokolebalo. Nastavili su da rade bez predaha, kao da ih čita na hiljade ljudi a u stvarnosti je taj broj bio jako mali. Dani su prolazili, meseci i onda je polako točak počeo da se okreće na njihovu stranu. Postali su prepoznatljivi i to najviše zbog toga što su u fokus stavili obične ljude iz naroda, a politiku u drugi plan. 

– Mogu da se setim tog prelomnog trenutka, bile su poplave u maju 2019. godine. Danima smo izveštavali o nesrećnim ljudima kojima je vodena stihija odnela sve što su imali. Trudili smo se da ih sve obiđemo, da prikažemo njihovu bol i patnju, verujte i sami smo neretko završavali u suzama nakon obilaska svih tih područja. Sećam se da smo peške išli preko dva kilometra po blatu kako bi stigli do čoveka koji je živeo u udaljenom dragačevskom selu, a kome je klizište pretilo da ga zatrpa i njega i njegovu malu kuću. Tada je njegovu priču čula čitava Srbija. Tada su veliki mediji iz Beograda obratili pažnju na nas, tražili su naše slike i fotografije, koje su govorile više od 1000 reči. Mislim da smo dokazali evo i na našem primeru, da može da se uspe čak iako u vašim pričama umesto političarima, date prednost običnom narodu, dodaje Nikolić. 

Neobične, upečatljive priče, takođe priče iz naroda ono je po čemu je agencija RINA danas prepoznatljiva. Iako mlad, Ivan se uspešno izborio i sa svim izazovima koje je pandemija korona virusa donela u svaki segment života, pa tako i u novinarstvo. 

– To je jedan od najizazovnijih perioda za ovih šest godina, ali sada kad malo bolje razmislim bio je i jedan od najspušenijih. Izveštavali smo o situaciji, o bolesnima, obilazili bolnice i lekare, neretko rizikujući i sami da dobijemo infekciju. Tada smo mnogo vremena posvetili i pričama o prelepim predelima u Srbiji, jer u vreme lokdauna ljudi nisu mogli da putuju van granica. Pamtim to kao jako težak, ali i jako bitan period u našem dosadašenjm poslovanju, kaže Nikolić. 

Jedan po jedan korisnik i sada je agencija RINA dopisnik svih najčitanijih nacionalnih portala u zemlji. Sarađuje sa preko 30 nacionalnih i regionalnih medija, što je pravi kuriozitet za agenciju iz unutrašnjosti i to je do sada pošlo za rukom samo velikima poput Tanjuga. Brojne njihove vesti, fitografije i video snimke, poput eksplozije u fabrici Sloboda, pad visećeg mosta i slično, prenosili su čak i veliki svetski mediji. Ono što je takođe, posle toliko truda i rada, evidentno jeste činjenica da ako novinari sa RINE puste određenu vest, tu informaciju će znati čitava Srbija ali i skoro čitav region. 

– Uspeh nam je dao krila, dao nam je vetar u leđa da se nastavimo kretati u pravcu u kom smo krenuli. Nakon što se za nas čulo i naš rad postao vidljiv, nastavili smo da radimo još više i još kvalitetnije kako bismo ispoštovali naše saradnike koji su nam pokazali poverenje. Trudimo se da njima, ali i čitavoj Srbiji osim svokodnevnih informacija donesemo i jedinstvene priče o običnim malim ljudima, dobrim, vrednim i poštenim. Želimo da pokažemo lepu stranu naše zapadne Srbije. Mnogima smo promenili život na bolje, izdvojio bih možda mladog Luku Crepuljarevića sa Zlatibora kog smo obišli prvi i kom se nakon naše priče život promenio iz korena. I takvih je primera zaista mnogo. Neretko su tema naših priča manastiri, prirodni predeli i skrivene oaze za koje ko malo zna, ističe mladi novinar. 

Početkom ove godine agencija RINA postala je aktivna i na društvenim mrežama, a njihov instagram profil sada prati preko 20.000 ljudi. 

– Idemo u korak sa vremenom, sa modernim tehnologijama. Jasno nam je da su društvene mreže danas jako važne i da su najbolji način da budemo u kontaktu i interakciji sa našim čitaocima. Raduje nas što naša svaka objavljena fotografija ili video u toku samo jednog dana ostvaraju milion pregleda, a sam instagram profil mesečno poseti u proseku oko 20 miliona ljudi što je zaista impozantna brojka. Našim saradnicima mogu da obećam da ćemo se i dalje maksimalno truditi da ih ispoštujemo, da što bi se reklo pokrijemo svaki teren onako kako treba, a našim čitaocima obećavam još mnogo dobrih i zanimljivih priča, kao i mnogo iznenađenja kad su u pitanju novi profesionalni koraci, poručuje Ivan Nikolić.

Continue Reading

Društvo

EPS UKIDA ŠALTERE ZA NAPLATU: Za građane spremni i popusti, a evo gde moći da plaćaju račune za struju i od kada

Published

on

By

Broj korisnika portala i aplikacije „EPS Uvid u račun“ raste iz dana u dan i premašio je 615.000, a od 1. novembra ove godine od 31. oktobra 2025. „Elektroprivreda Srbije“ odobrava popust od 30 dinara na naredni račun za plaćanje preko portala i aplikacije – rekao je Aleksandar Bjeličić, izvršni direktor za snabdevanje, u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.

Bjeličić je istakao da od 1. novembra počinje sukcesivan prestanak blagajničkog rada u poslovnicama EPS i da je ova odluka bila sasvim očekivana jer sve manje građana, svega 13 odsto, plaća račune na blagajnama EPS, a čak 87 odsto račune za električnu energiju plaća preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka i Pošte Srbije. Od 1. novembra do 1. februara naredne godine radiće samo blagajne koje imaju najveći broj transakcija i koje su u najvećim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Svi koji su radili na blagajnama sada će biti angažovani na poboljšanju usluga za kupce.

Na šalterima, kao i do sada, građani mogu da dobiju informacije o računima, ugovorima, da podnesu prigovore, reklamacije i da dobiju ostale informacije. Oni koji nisu vični informacionim tehnologijama, prvenstveno stariji sugrađani, moći će da plate račune, kao i sve svoje druge račune, na šalterima pošta, banaka i ostalih platnih institucija. Banka Poštanska štedionica je ponudila proviziju od 30 dinara građanima koji plaćaju EPS-ove račune na njihovim šalterima, za iznose do 6.000 dinara – rekao je Bjeličić.

Continue Reading

Najpopularnije