U ime Grada Kragujevca venac je položila i prisutnima se obratila zamenica predsednika Skupštine grada, prof.dr Anđelka Stojković.

Zauvek ćemo se sećati najtežeg perioda u našim životima i novijoj istoriji Srbije, Kragujevčana stradalih na ratištu i boraca koji su dali svoje živote za slobodu i očuvanje državotvornosti, naš sadašnji i budući život. Njihova žrtva je velika i to moramo uvek poštovati, kao i žrtvu branilaca domovine koji su ostali invalidi. Klanjajući se senima naših boraca, šaljemo poruku svetu da se NATO agresija nikad ne zaboravi i da se zlo nikada ne ponovi, ni nama, niti bilo kome, kazala je Stojković i poručila da će Grad Kragujevac uvek obeležavati ovaj dan i čuvati uspomenu na žrtve svih ratova.

Tokom 78 dana koliko je trajalo bombardovanje u Srbiji, u Kragujevcu se signal vazdušne opasnosti oglasio 218 puta, a grad i najbliža okolina bili su izloženi neposrednim dejstvima 20 puta. Prvi projektili pali su na naš grad 24. marta oko 20:35 časova, kada je pogođena kasarna „Milan Blagojević“. Kragujevac je najviše stradao 9. i 12. aprila kada su u Zavodu „Crvena zastava“ razoreni pogoni Fabrike automobila, Energetike, deo Zastava kamiona, Kovačnice, Lakirnice, zgrada ERC – a i Alatnica, 15. aprila kada je pogođena kasarna „Radomir Putnik“ i kasarna u Divostinu i 8. maja kada je bomba pogodila poštu u naselju Aerodrom.

Građani Kragujevca su pod vazdušnom opasnošću ukupno bili 40 dana, 6 sati i 33 minuta. U samom gradu nije bilo civilnih žrtava, ali je stradalo 42 Kragujevčanina koji su u tom periodu bili na vojnim položajima.