– Prema prognozama, do 2050.godine, čak 60% svetske populacije će živeti u pametnim gradovima. Ova revolucija urbanog života će značajno oblikovati budućnost Srbije, ali nameće se pitanje šta su zapravo pametni gradovi? Vozači često doživljavaju gužve u saobraćaju.

Pametni gradovi koriste sisteme koji smanjuju gužve i skraćuju vreme putovanja. Digitalizacija javne uprave je još jedna karakteristika pametnih gradova – obaveze poput registracije firme ili dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih sada se obavljaju online, bez čekanja u redu. Takođe, ono što pametne gradove karakteriše je i javno osvetljenje – sistem koji se prilagođava pokretima i prisustvu ljudi, čime se štedi energija. Ovo su samo neki od primera kako pametni gradovi poboljšavaju kvalitet života građana.

Projekat Putovanje u pametniju budućnost: Izgradnja pametnijih i održivijih zajednica u Srbiji u organizaciji Nordijske poslovne alijanse započet je u bliskoj saradnji četiri nordijske ambasade u Srbiji (Danska, Finska, Norveška, Švedska). Partneri na projektu su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), a sve pod krilaticom zajedničkih vrednosti inovativnosti, održivosti i inkluzivnosti. Veliku podršku projektu pružaju Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Kao sedište Državnog data centra, Kragujevac je izabran kao početna tačka lansiranja projekta. Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović svečano je otvorio događaj i istakao: “Grad Kragujevac je, prepoznajući digitalizaciju kao najvažniji katalizator inovacija, gotovo najviše od svih gradova i opština uradio u oblasti otvorenih podataka. Trenutno se nalazi na drugom mestu po broju otvorenih podataka sa 215 resursa na nacionalnom Portalu otvorenih podataka. Ovakvi podaci su od suštinskog značaja za efikasno planiranje i donošenje odluka i pružanje kvalitetnih usluga za građane, izgradnju pametnijih i održivijih zajednica”.

Ministar je dodao i koliki je značaj za građane Srbije realizacije Programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, od daljeg podizanja životnog standarda tj. prosečne zarade, penzije i  minimalne zarade, preko intenzivne modernizacije, industrijalizacije, razvoja infrastrukture, do integralnog razvoja celokupne države.

„Ne postoji deo Srbije koji nije obuhvaćen ovim Programom, a Kragujevac je jedan od gradova koji se zahvaljujući dosadašnjim ulaganjima države u digitalizaciju i industrijalizaciju transformisao sa začelja tehnološkog razvoja u srpsku silicijumsku dolinu, grad gde su uveliko spremni projekti za dalja ulaganja u modernizaciju”.

Nj.E. Kristin Melsom, ambasadorka Norveške u Srbiji, Severnoj Makedoniji, i Crnoj Gori naglasila je da su očuvanje životne sredine i održivi razvoj već decenijama ključni u nordijskom regionu. “U našoj potrazi za održivom i zelenom budućnošću, ideja pametnih gradova, koji kombinuju tehnologiju, planiranje i uključivanje zajednice, igra ključnu ulogu. Međunarodna saradnja je u tom kontekstu ključna, jer su izazovi povezani i zahtevaju zajednički odgovor. Današnja konferencija je prilika za razmenu ideja i izgradnju partnerstava ka tim ciljevima”.

Glavni cilj projekta je kreiranje Mape puta za razvoj pametnih gradova u Srbiji, rekla je Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse i dodala da se indentifikovala strateška prilika da se na sistematski način pristupi ovoj temi. “Koristeći znanje i iskustvo nordijskih zemalja, u saradnji sa donosiocima odluka u Srbiji, definisaćemo prioritete i strategije kako bi Srbija što pre postala deo globalne mreže pametnih gradova.

Aktivnosti se nastavljaju u drugim gradovima, sa ciljem da se ostvari povezivanje i saradnja, kao i prenos znanja i iskustva, širom Srbije. Integralni deo ovog projekta su i kompanije, članice Nordijske poslovne alijanse, sa posebnim fokusom i uz podršku kompanija ABB, Resalta i Tomra”.

“Došlo je vreme pametnih gradova, u kojima nam savremena tehnologija omogućava da grad pročitamo. Važno je doći do optimalnih rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih građana, a pri tome uštedeti vreme, energiju i novac”, naveo je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Početak projekta u Kragujevcu objedinio je konferenciju i dve interaktivne radionice. Na njima su predstavljena rešenja koje gradove čine pametnijim kada su u pitanju infrastruktura, komunalne usluge i životna sredina – oblasti koje je NALED-ova studija o 49 lokalnih opština identifikovala kao ključne prioritete. Eminentni stručnjaci iz nordsijkih zemalja podelili su svoja znanja i uspešne primere iz pomenutih oblasti sa prisutnima. Takođe je bilo reči i o primerima u Srbiji, kako pametna gradska infrastruktura može da poboljša život građana.