Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji prethodi Vaskrsu, ali bez kojeg se sam vaskršnji dan ne može ni zamisliti, jeste farbanje jaja.

Po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, na dan kada ništa drugo ne radi, već su sve misli vernika upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja na Golgoti i Jerusalimu.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je Marija Magdalina Mironosica, putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“.

Druga priča kaže da je Marija Magdalena tri dana nakon Isusovog raspeća posetila njegov grob i da je tom prilikom nosila korpu sa kuvanim jajima kako bi podelila ženama koje tuguju. Kada je stigla, kamen sa ulaza u grobnicu je bio pomeren, a grob prazan. U tom trenutku su jaja u korpi promenila boju u crvenu.

Postoje i legende o majci Isusovoj, Mariji Bogorodici. Marija je bila prisutna na raspeću svog sina na Veliki petak, a prema jednom od predanja sa sobom je ponela kuvana jaja, na koja je kapnula krv sa Isusovih rana, koja je jaja obojila u crveno.

Drugo predanje glasi da je Marija, preklinjavši vojnike da budu manje okrutni prema njenom sinu, poklonila svakom po jaje, a da su njene suze padale na jaja i bojila ih u specifičnu crvenu boju.

Čuvarkuća uvek crvene boje

Prvo jaje se uvek farba u crvenu boju i potom ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa da bude „čuvarkuća“. Za njega se veruje da ima posebnu moć, moć da čuva ukućane i donosi sreću i blagostanje.

Ovo jaje se ponekad zakopavalo u dvorište ili polje jer se verovalo da štiti useve. Ipak, prilikom rukovanja čuvarkućom trebalo je biti oprezan jer se verovalo da bi bilo kakva greška donela lošu sreću.

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja, boja hrišćana i crkve.

Kada farba jaja, domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske.

Pored farbanja, jaja se mogu i šarati raznim tehnikama, među kojima je najzastupljenije pisanje i crtanje voskom pre samog farbanja.

Perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta.

Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X.V. i V.V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge figurice.

U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Vaskršnje slavlje i trpeza

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika.

Domaćin sa decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.

Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću.

Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Trpeza je često bogata jer je Vaskrsu, prema običaju, predhodio sedmonedeljni vaskršnji post, najduži u godini.

Jedan od običaja je da se na Vaskrs jedu jagnjetina i govedina jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i apostola Jovana Bogoslova. Ipak, ukoliko bi Vaskrs pao pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso.

Za Vaskrs se mese i posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom – kovržanjak, koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima.

Tucanje jajima i darivanje

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače.

Prilikom tucanja izgovara se, takođe „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.

U celom hrišćanskom svetu, pa i kod Srba, za Vaskrs je vezan običaj i darivanja jajima.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda sve ostalo jer je običaj da se prvo valja omrsiti upravo jajetom.

U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka.

Drugi običaji i verovanja

U nekim krajevima se zadržao običaj, da se ukućani ujutru na Vaskrs, umiju vodom u koju je prethodno stavljeno crveno obojeno jaje.

Postoji i verovanje da decu treba dotaći vaskršnjim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

Na Vaskrs valja ustati u ranu zoru, ali ne treba zaspati pre ponoći jer će se, prema verovanju, u protivnom spavati celog leta i ništa se neće postići.

U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, na Vaskrs su se palile sveće na prozorima u ulicama kroz koje je prolazila litija.

Pored tucanja jajima, na dan Vaskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i u kući, pa deca traže skrivene darove.

izvor: RTS