Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Marka- Markovdan. Mnoge porodice Markovdan slave kao krsnu slavu.
Za današnji praznik vezuju se mnoga verovanja i običaji. Markovdan se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu. U pojedinim delovima Srbije smatralo se da kukuruz treba početi sa okopavanjem odmah iza Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio.
Onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na ovaj dan, jer narod veruje da nikako ne valja dremati na Markovdan kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine. Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji, što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv, taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.
Srpski seljak na današnji dan nije izlazio na njivu jer je strahovao da će ga apostol Marko oštro kazniti gradom, olujom i gromovima koji će mu uništiti letinu.
“Sveti evanđelist Marko beše poreklom Jevrejin, iz plemena Levijeva, učenik svetog apostola Petra.Sveti Petar ga spominje u svojoj poslanici, govoreći: Pozdravlja vas crkva s vama izbrana u Vavilonu, i Marko sin moj. Sin ne po telu nego po duhu, rođen blagovešćem i banjom svetog krštenja. Sveti Marko beše uvršten u lik svetih Sedamdeset apostola Hristovih. Najpre je pratio svetog Petra, i bio postavljen od njega za episkopa. A kad je s njim bio u Rimu, on na molbu vernih napisa Sveto Evanđelje. Jer hrišćani u Rimu moliše ga da im napiše ono što im je sa svetim Petrom usmeno kazivao o Gospodu Hristu. On se odazva njihovoj molbi i napisa Sveto Evanđelje, i prvo ga pokaza samom apostolu Petru. Sveti Petar ga pročita i posvedoči kao istinito, i preporuči ga svima da ga čitaju i da veruju onome što je napisano u njemu. Zatim od svetog apostola Petra bi sveti Marko poslat najpre u Akvileju na propoved Božje reči. a potom u Egipat”, piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Za današnji praznik vezuju se mnoga verovanja i običaji. Markovdan se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu. U pojedinim delovima Srbije smatralo se da kukuruz treba početi sa okopavanjem odmah iza Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio.
Onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na ovaj dan, jer narod veruje da nikako ne valja dremati na Markovdan kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine. Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji, što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv, taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.
Ovo se smatra „blagim danom“, vremenom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja – danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
U Gornjoj Pčinji se Sveti Marko proslavlja pod nazivom Marko Gradobija, i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad pobio sav rod i letinu.
Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
