Po napretku na polju digitalizacije eUprave Srbija se nalazi među prvih deset u svetu. Ipak, održavanje visoke dostupnosti i pouzdanosti za veliki broj elektronskih servisa nije moguće bez adekvatne infrastrukturne podrške.

Izgradnjom Državnog data centra postavljen je infrastrukturni temelj na osnovu kojeg može da se gradi strategija digitalizacije. Otvoren je u decembru 2020. godine u Kragujevcu i predstavlja najsavremeniji objekat ovog tipa u regionu, a namenjen je čuvanju podataka građana, ali i svetskih i domaćih kompanija i institucija.

Prilaz serverima gde se čuvaju podaci ili jedinom superkompjuteru u zemlji moguć je samo kroz bezbednosnu kapsulu. To su sve neki od razloga da Državni data centar dobije sertifikat najvišeg nivoa sigurnosti čuvanja podataka. Nakon izgradnje Inovacionog distrikta u neposrednoj blizini Državnog data centra u Kragujevcu biće smešten Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Uz ovo proširenje početkom 2025. godine trebalo bi da stigne i još jedan superkompjuter.

Država stavlja digitalne usluge na raspolaganje privredi, ali istovremeno na neki način usmerava privredu da takve usluge koristi, jer je to u opštem interesu. Ušteda resursa, naročito vremena, predstavlja benefit koji motiviše privredne subjekte da razmotre sva polja svog delovanja gde digitalizacija može da pomogne i unapredi procese.

Digitalizovan je veliki broj servisa za sektor privrede, a najdalje je stigao bankarski sektor, koji se prvi digitalizovao pre više od dve decenije. Vremenom je digitalizacija postajala sve prisutnija i u drugim privrednim granama, a IT sektor je uzimao sve značajniju ulogu u transformaciji privrede.

Elektronski servisi sve popularniji

Digitalizacija je uzela maha i suptilno unapređuje tržište i pomaže pravnim subjektima da unaprede svoje poslovanje u skladu sa najmodernijim tendencijama.

Neki od brojnih elektronskih servisa u Srbiji su: eRegistracija privrednog društva i eRegistracija preduzetnika, elektronski servisi za građevinske dozvole, dostavljanje finansijskih izveštaja, centralne evidencije stvarnih vlasnika itd.

Među najbolje prihvaćenim i najviše korišćenim digitalnim uslugama u privrednom sektoru u Srbiji nalazi se i Portal javnih nabavki. Servis eFaktura beleži ogroman broj svakodnevnih transakcija, a privredni subjekti su odnedavno u obavezi da unaprede svoje poslovanje kada je reč i o arhiviranju.

Kako su zakonske obaveze o elektronskom arhiviranju nedavno stupile na snagu, privredni subjekti mogu da digitalizaciju svoje arhivske podatke kroz servis eArhiv. Ovaj servis donosi rešenje kako da se dokumentacija čuva u elektronskom obliku, а istovremeno implicira uštede u vremenu, jer je tako čuvanoj arhivi lakše pristupiti i jednostavnije je doći do potrebnog dokumenta, što donosi i uštede jer nema potrebe za štampanjem obimnih dokumentacija.

Izuzetna bezbednost i pouzdanost

Pouzdanost Državnog data centra je merljiva. Naime, nemački TUV ga je sertifikovao u klasu 4, najvišu za data centre, što znači 99,995 odsto sigurnosti. Servisi Državnog data centra mogu, po tom kriterijumu, da stoje od 18 do 25 minuta godišnje. Što bi u praksi značilo da ne mogu da stanu.

Ovo ukazuje na to da nema potrebe da privredni subjekti investiraju u sopstvenu IKT infrastrukturu jer usluge koje su dostupne na tržištu mogu da zadovolje potrebe njihovog poslovanja. SaaS (Software as a Service) i IaaS (Infrastructure as a Service) donose višestruke i velike benefite za korisnike.

Jedna od najvećih prepreka u procesu digitalizacije usluga za privredu, koje su uspešno prevaziđene, bila je zakonska obaveza da se određene vrste i tipovi podataka čuvaju isključivo u Srbiji. Danas je moguće čuvanje takvih podataka u našoj zemlji.

Jedan od provajdera koji nudi takav tip komercijalne usluge je gigant svetskog tržišta Oracle. Tako da ako sada pravni subjekt želi da svoje podatke čuva na Oracle Cloud-u, može da odabere Srbiju kao mesto gde će ti podaci biti hostovani. Ovo je posebno značajno za tipove podataka koji podležu zakonskoj obavezi da čuvanja u Srbiji.