Obnovljivi izvori energije u 10 toplana u Srbiji, među njima i kragujevačka

Kragujevac je jedna od 10 lokalnih samouprava koje su deo projekta „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji – Faza 1”, vrednog 40,5 miliona evra. Cilj je doprinos zdravijoj životnoj sredini kroz poboljšanje kvaliteta vazduha, korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije i povećanju energetske efikasnosti.

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali i ministarka rudarstva i energegike Dubravka Đedović Handanović potpisali su ugovore i sporazume kojima se zaokružuje finansiranje za sprovođenje novog programa sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kojim se uvode obnovljivi izvori energije u 10 toplana u Srbiji.

Mali je potpisao Ugovor o zajmu vredan 30 miliona evra sa predsednicom EBRD Odil Reno-Baso, dok je Đedović Handanović potpisala sporazume o donacijama Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) u iznosu od 4,5 miliona evra i Evropske unije u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) vredan tri miliona evra.

Zajedno sa ranije potpisanim sporazumom o bespovratnim sredstvima SECO vrednim tri miliona evra, obezbeđeno je 40,5 miliona evra za realizaciju projekta.

Prvi potpredsednik Vlade je rekao da je potpisivanje ovog ugovora sa EBRD izuzetno važno za našu zemlju jer će doprineti zdravijoj životnoj sredini kroz poboljšanje kvaliteta vazduha, korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije i povećanju energetske efikasnosti.

U narednom periodu nastavljamo da ulažemo u sektor energetike, gde realizujemo velike investicije predviđene planom „Skok u budućnost – Srbija 2027“, naveo je Mali i dodao da na taj način osiguravamo pouzdanost snabdevanja i pratimo ubrzani razvoj naše privrede.

Prema njegovim rečima, ulaganja u zdraviju životnu sredinu, koja direktno doprinose poboljšanju kvaliteta života naših građana, ostaju na vrhu prioriteta Vlade Srbije, zbog čega će biti nastavljena ulaganja i u toj oblasti.

Đedović Handanović je rekla da je EBRD jedan od najvažnijih partnera Srbije u energetskoj tranziciji i da se od sada saradnja sa tom institucijom u oblasti OIE proširuje i na oblast daljinskog grejanja.

Ona je predočila da za održivu energetiku i smanjenje zagađenja nije dovoljno samo da proizvodnja električne energije bude iz čistih izvora, već je važno da ulažemo i u modernizaciju toplana i u čistije izvore toplotne energije, što ovim projektom i postižemo.

U prethodnom periodu radili smo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja, dok će kroz ovaj projekat toplane u Srbiji početi da koriste i solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže, istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, projekat će se sprovoditi u 10 lokalnih samouprava: Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Paraćinu i Vršcu.

Prema njenim rečima, realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotne energije iz OIE u Srbiji biće udvostručena, uz značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Reno-Baso je ukazala na trenutnu zavisnost sistema daljinskog grejanja u Srbiji od fosilnih goriva i njihovu značajnu energetsku neefikasnost, istakavši da je cilj ovog projekta transformacija tog sistema, poboljšanje kvaliteta životne sredine i povećanje energetske bezbednosti Srbije.

Ona je istakla da će lokalne zajednice umnogome unaprediti kvalitet života, naročito u zimskim mesecima kada je zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva izuzetno veliko.

Ukupna vrednost projekta „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji – Faza 1” iznosi 40,5 miliona evra, od čega 10,5 miliona evra čine bespovratna sredstva.

Potpisivanju su prisustvovali predstavnica Delegacije EU Elvira Angulo Rodrigez, ambasador Švajcarske Konfederacije u Republici Srbiji Urs Šmid, kao i ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji Kristijan Ebner.