Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

Oluja ZLOČIN BEZ KAZNE!

Published

on

Na današnji dan, 4.avgusta 1995.godine počela je akcija Hrvatske vojske – „Oluja“. Trajala je četiri dana i završila se padom Republike Srpske Krajine, masovnim etničkim čišćenjem Srba i preuzimanjem dela teritorije koji je prethodno bio pod kontrolom lokalnih Srba. Ovaj datum Hrvatska slavi kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti dok Srbija i Republika Srpska proglašavaju dan žalosti. 
Akcija je počela američkim bombardovanjem dva srpska radara nakon čega je usledila hrvatska akcija. Zvanično SAD se ograđuju od učešća u „Oluji“ ali su zapravo sve vreme tokom akcije davali logističku podršku snagama RH i praktično preuzeli značajnu ulogu u etničkom čišćenju gotovo 250 000 Srba sa prostora Krajine. Hrvatska vojska je napala iz 30 taktičkih pravaca na frontu dugom oko 700 kilometara. Dubina prodora kretala se od 5 do 15 kilometara. Prvog dana akcije Hrvati su zauzeli Svetog Roka, a Knin stavili u potpuno okruženje na samo par kilometara od grada. Napadi srpskih snaga na Sisak, Šibenik, Otočac, Gospić i Ogulin nisu dali željeni rezultat. Sledećeg dana u podne hrvatske jedinice ušle su u Knin a na tvrđavi se zavijorila „Šahovnica“. 
Nakon „Oluje“ Republika Srpska Krajina prestala je da postoji a četvrt miliona Srba iz Hrvatske je zauvek proterano. Sama vojna operacija potpomognuta avijacijom i logistikom SAD bila je neravnopravni napad na srpske položaje u kojem je učestvovalo skoro 140 000 vojnika i policajaca iz RH i BiH nasuprot 31 hiljade srpskih vojnika. 
Nakon što su srpski civili kolima, traktorima i na druge načine u koloni napustili svoja ognjišta i preko Bosne krenuli put Srbije, hrvatske snage započele su miniranje napuštenih objekata. Preostali Srbi koji nisu izbegli 
masovno su svirepo poubijani, a sama izbeglička kolona nebrojano puta je napadana. 
Prema podacima Dokumentarno – informativnog centra „Veritas“ u evidenciji stoji 2313 imena ubijenih i nestalih Srba od čega je najmanje 1205 civila među kojima 522 žene i 12 dece.
Akcija „Oluja“ smatra se završnim činom etničkog čišćenja Srba. 
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenom presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj. Međutim, u drugostepenoj presudi, takve tvrdnje su odbačene i generali su oslobođeni svih optužbi. 
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

aktuelno

Danas je Velika Gospojina-zaštitnica majki, porodilja i dece!

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja.

Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.

U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Prethodi mu dvonedeljni post.

https://www.youtube.com/watch?v=51TuTHNK_tw&ab_channel=PrijateljBozji

Slava su grada Pirota i beogradske opštine Barajevo.

Po običajnom kalendaru, danas se ne rade poslovi u kući i oko nje.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja.

Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na ovaj dan, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije