Connect with us
admiralskeigre

aktuelno

NIT SU POŠLI, NIT SU DOŠLI Tanki govornici, nedorasli organizatori, konfuzni učesnici KAO PENA ISKIPELOG MLEKA

Published

on

O Gornjim Nedeljicama, priznajemo pre ove kampanje protiv litijuma nismo znali mnogo, a ni sada nemamo baš mnogo više informacija, ali jedno je sigurno: meštani nikad nisu videli voz.

Ili bar najpoznatiji među njima, navodni organizator protesta na Terazijama Zlatko Kokanović. Da jeste, znao bi da lokomotiva ide šinama i da ne može da skreće, pa bi mu bilo jasno da nije bilo potrebno blokrati prugu i u Prokopu i na Novom Beogradu, dovoljno je saobraćaj prekinuti na jednom mestu na pruzi…

Ali, na kraju krajeva, to je njihova stvar.
Kako je miting tekao, drugačije nije ni mogao da se završi. Borislav Mihajlović Mihiz, hroničar i inspirator nekih srpskih političkih turbulencija, zapisao je: „Fanatizam je kao mleko. Čim se zagreje, počinje da kipi, da se nadima, preliva i zauzima više prostora no što ima konzistencije.“ Ono što nam je sinoć servirano sa bine na Terazijama, ukrašene velikom ikonom, upravo je bilo to: samo pena iskipelog mleka, bez ičeg opipljivog i stvarnog, i neprijatni miris zagorelog… Za to su, naravno, odgovorni govornici na skupu.

Njihov izbor, opet, prirodno je proizašao iz suštine anti-litijumske kampanje koja se po količini neistina, i karakteru dezinformacija pretvorila u pravu-pravcatu teoriju zavere. Tako smo na bini videli dve glumice koje su se setile ekologije kad su im glumačke karijere krenule nizbrdo, jednu pesnikinju sa sela, jednu naučnicu… hm… i famoznog Zlatka Kokanovića, hroničnog demonstranta.

Redovan je učesnik protesta poljoprivrednika, prošle godine blokirao je Gazelu „do ispunjenja zahteva da se ne usvoji zakon o konverziji zemljišta“ (zakon usvojen!), ali mu je ovo prvi put da se našao u glavnoj ulozi.
Samo STRUKA može i mora dati odgovore na sva pitanja o litijumu!

Pitanje eksploatacije litijuma je vrlo ozbiljno pitanje, i sa ekološkog i sa ekonomskog aspekta, ali je – zaslugom opozicije koja je svesno raširila strah od rudnika u Jadru kako bi na talasu nezadovoljstva građana srušila Vučića – postalo predmet demagoškog nadgornjavanja u rodoljublju: otpor litijumu poredi se sa otporom Nemcima u Prvom svetskom ratu (otud snimak spomenika na Ceru kao deo scenografije!), „uvezuju se“ KiM i Jadar, reaktiviraju se podela na četnike i partizane (Ljotićevska omladina i neonacističke grupice objavile su svoje učešće na mitingu)… a u sve su se umešale i neke vladike. Pa je tako episkop Grigorije obznanio da je on „kao hrišćanin“ protiv kopanja litijuma. Kakve veze njegova religija ima sa rudnikom, ne znamo…

Zbog svega ovog, pesnikinja iz Pranjana kod Čačka Ljiljana Bralović smatrala je da sa bine na Terazijama treba da poruči: – Danas će da ozdravi vladika Nikolaj, evo nas ujedinjeni Srbi! Dragana Đorđević, koja se takođe obratila okupljenima, izabrana je za govornicu verovatno zbog svoje struke – ona je hemičarka. Ima takvih naučnika čije izlaganje vam u početku deluje vrlo zanimljivo, a oni sami osvoje vas lakoćom pripovedanja, ali kako odmiče njihov govor vas obuzima sumnja i vi s nelagodom shvatate da nešto debelo nije u redu. Tako je bilo i sinoć: hemičarka je ubedljivo govorila o opasnosti od zagađenja životne sredine, ali je neprimetno otplovila u priču da Srbija prvo mora da otkloni štetne posledice rudnika antičkih Rimljana, i da nas i danas vrlo opasno truju ostaci rudnika
Hvala, gospođo, ne brinite, rešićemo, doviđenja…

Aplaudirala joj je jedino voditeljka Jelena Stupljanin.

Njoj se sve svidelo… Cecu Bojković ovog puta ćemo preskočiti: ostalo je nejasno da li je nastupila kao ostatak Proglasa, kao ekološkinja, ili kao anti-kolonijalistkinja, tek, ponovila je priču o planiranih novih četrdeset rudnika u Srbiji, iako joj je i doslovce nacrtano da toga nema i neće biti. Ostalo joj, valjda, naučeno iz prošle uloge… O Kokanoviću smo ponešto već rekli, vredi dodati još samo da se na bini pojavio sa rancem kako bi pokazao da je spreman da ostane na protestu „najmanje dva dana“ i da je kazao, u stilu „Alana Forda“: „Ako se kaniš vratiti, prvo moraš otići“…

– Pošao sam od kuće i rekao da ću se vratiti ovako ili onako… – saopštio nam je. Posle je pošao da blokira prugu na dva mesta. Niko mu nije rekao da prvi voz koji će proći kroz železničku stanicu Novi Beograd po redu vožnje prolazi tek u 5 i 47 ujutru,i da obično kasni. Načekaće se… Ali ipak je bolje prošao od grupe koja je pošla za njim i zalutala na auto-putu. Oni su mislili da se blokira „Gazela“.

Televizija N1 javila je da policija juri demonstrante. Istina je bila da su im patrole saobraćajaca pokazivale put ka železničkoj stanici na Novom Beogradu.

Da nađu Kokanovića.

Očekuje se da se već danas vrate kućama. Autobusom.

Continue Reading
1 Comment

1 Comment

  1. Ja bre

    14/08/2024 at 12:53 pm

    Samo jos jedan u nizu debilinih SNS portala. Fuj…

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Raspisan konkurs za prijem više od 70 komandira u 12 kazneno-popravnih ustanova

Published

on

By

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je danas konkurs za prijem u stalni radni odnos u 12 kazneno-popravnih ustanova 73 pripadnika Službe za obezbeđenje, koja je i najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji je i najveći zavod u zemlji, zaposliće 15 komandira, kao i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.

KPZ u Kragujevcu će primiti u stalni radni odnos 14 komandira,
KPZ za žene uPožarevcu 10, dok će KPZ u Beogradu (Padinskoj Skeli) zaposliti 5 komandira.

U stalni radni odnos biće primljena tri komandira u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, dok će po dva komandira biti primljena u OZ u Kraljevu i OZ u Zrenjaninu, kao i u KPZ u Somboru.

Konkurs se odnosi i na prijem po jednog komandira u Okružnom zatvoru u Kruševcu i Okružnom zatvoru u Vranju.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 19. septembra 2024. godine.
Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs , portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao
i u listu „Poslovi“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je skoro 600 komandira u Službi za obezbeđenje u više zavoda u Srbiji od 2020. godine.

Continue Reading

aktuelno

PREMINUO BORA ČORBA U 72. GODINI: Legendarni frontmen Riblje čorbe izgubio bitku sa teškom upalom pluća

Published

on

By

Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba, preminuo je u 72. godini. On je nedavno primljen u bolnicu u Ljubljani s jakom upalom pluća. Bio je na terapiji antibioticima i na kiseoniku, a posle nekoliko dana zbog pogoršanog stanja, stavljen je na respirator. On se, inače, dugo borio i s teškom bolešću. Muzičar je i pred Novu godinu imao upalu pluća zbog čega je tada otkazao koncert u Nišu.

Doktor mi je izričito zabranio svaki napor jer bolujem od jake upale pluća tako da bi mi nastup pogoršao zdravstveno stanje. Pobedićemo bolest i vidimo se prvom prilikom – poručio je tada Bora organizatorima I pobedio bolest.

 

Nažalost, sada bitku nije uspeo da dobije. Bora Đorđević je rođen 1952. godine u Čačku. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nakon problema sa zakonom izbačen je iz gimnazije. Njegovi roditelji su tada, kako bi pobegli od „sramote“ koju im je prouzrokovao, odlučili da se presele u Beograd. Tu je Bora završio Petu gimnaziju i upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Nikada nije primljen na glumu, pa je upisao organizaciju na FDU. Grupu Riblja čorba 1978. godine. Za više od 45 godine karijere snimili su 20 studijskih albuma i osam lajv izdanja. Poslednje album „Da tebe nije“ izdao je Siti rekords. Desetak godina živeo je u Sloveniji, gde se treći put oženio

Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najljepše, moja posljednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – izjavio je svojevremeno Bora za „Stori“. Đorđević je za sebe umeo da kaže da je prvo Srbin, pa tek onda roker. Pisac i muzičar je 15. februara 2021. godine nagrađen Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Iza sebe je ostavio sina Borisa, kojeg je dobio s prvom suprugom Draganom, koja je bila njegova ljubav iz srednje škole.

Continue Reading

aktuelno

Danas je Velika Gospojina-zaštitnica majki, porodilja i dece!

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja.

Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.

U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Prethodi mu dvonedeljni post.

https://www.youtube.com/watch?v=51TuTHNK_tw&ab_channel=PrijateljBozji

Slava su grada Pirota i beogradske opštine Barajevo.

Po običajnom kalendaru, danas se ne rade poslovi u kući i oko nje.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja.

Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemaljskoj kugli, a posebno – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba.

Verovalo se da na ovaj dan, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.


ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije