aktuelno
SUTRA JE PREOBRAŽENJE: Pogledajte večeras u PONOĆ u nebo, običaj kaže da će vam OVO doneti ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra veliki hrišćanski praznik Preobraženje, kada se preobražava list u gori, kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija.Preobraženje spada u 12 velikih Hristovih praznika.
Slavi se sutra sećanje kada se, prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos treće godine svoje zemaljske propovedi preobrazio na gori Tavor pred apostolima i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, navodi se u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni… njega poslušajte“.
U crkvama se u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja osvećuje grožđe i deli vernicima (u krajevima gde nema grožđa služi se drugo voće). Ovo voće se prema pravoslavnom običaju prvi put jede na sutrašnji praznik koji se obeležava tokom Gospojinskog posta (14- 28. marta) i sutra valja postiti.
Prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje je znak da se leto bliži kraju i da uskoro stiže jesen- pa dan postaje kraći. Menja se cela priroda, pa se kaže:
“Preobražava se i voda i gora“. Veruje se i da je veliki praznik poslednji dan za kupanje u rekama.
Postoji i verovanje u „preobraženje“ neba u ponoć. „Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava“. U pojedinim krajevima naše zemlje majke sa decom gledaju u zvezdano nebo ne bi li videle trenutak te velike promene, kada se treba pomoliti za zdravlje i blagostanje. Postoji i običaj koji kaže da onaj ko uoči preobraženje, treba da to sačuva za sebe.
Naredni veliki praznik koji obeležavaju SPC i njeni vernici je Uspenje Presvete Bogorodice odnosno Velika Gospojina koja se slavi 28. avgusta.
Običaji za Preobraženje
Običaj kaže da sutra ne treba tokom dana spavati niti plakati da ne bismo tokom godine bili plačljivi i pospani. Treba izbegavati i kafane „kako neko ne bi postao raspikuća“.
Poštuje se negde i običaj prišivanja parica za dečju odeću da bi se zaštitila od demona kao i branja lešnika koje treba čuvati tokom cele godine kako bi poslužili kao lek protiv bolova u uhu.
Ne propustite:
Ne propustite:
Jedan od najkontroverznijih datuma u novijoj srpskoj istoriji svakako je 5. oktobar. Osporavan kao dan nasilnog rušenja vlasti i hvaljen kao početak demokratskog preobražaja, nesumnjivo je doneo promene. Dvadeset godina kasnije podeljenost srpskog društva ostala je toliko duboka da predstavlja svojevrstan sociološki fenomen. I najodvažnijim analitičarima bilo bi teško da detaljno analiziraju šta se sve suštinski promenilo u protekle dve decenije. Činjenica je da su u nešto izmenjenoj strukturi danas na vlasti upravo one stranke i lideri čije je svrgavanje 5. oktobra bio osnovni politički cilj. O nekoj vrsti podozrenja prema ovom značajnom datumu od strane aktuelne srpske vlasti ponajbolje govori činjenica da dnevna štampa izuzev, brojem i slovima, dva izuzetka na naslovnim stranama ne pominje jubilarnu godišnjicu sloma Miloševićeve diktature. List Danas, očekivano, donosi širi tekst o petooktobarskih dešavanjima sa najavom na naslovnoj strani. Oglasila se doduše sasvim bojažljivo i Politika. Za ostale pisane medije koji su manje ili više naslonjeni na vlast ovaj datum ne predstavlja ništa vredno pomena. Ako se uzme u obzir i da su glavni akteri događaja sišli sa životne scene (S.Milošević preminuo u zatvoru, Z. Đinđić ubijen u atentatu) lako se izvodi zaključak da oni koji su ostali nemaju mnogo razloga ni za svečarsko raspoloženje ali ni za osudu događaja od pre dvadeset godina.
Ono što se nazivalo „vrednostima petooktobarskih promena“ odavno je izbledelo kasnijim privatizacijama nekadašnjih giganata, gubitkom velikog broja radnih mesta, tajkunizacijom Srbije i izneverenim snovima o Evropi. Neko je odlično primetio „da oni nisu vladali onako kako su vladali, ovi nikada ne bi ponovo došli na vlast“.
Do sledećeg petog oktobra ostaje nam da čekamo šesti. Mnogi su saglasni da je taj datum neopravdano „preskakan“ već više od dvadeset godina.
Očekivanja su svakako velika.Bila i ostala.
Ne propustite:
Danas su Miholjske zadušnice, dan koji pravoslavni hrišćani posvećuju svojim preminulim precima i, prema tradiciji, obilaze grobove, pale sveće i služe pomene. Ove godine Miholjske zadušnice poklopile su se sa danom posvećenom Jovanu Bogoslovu.
Svake subote liturgijski se sećamo onih koji više nisu sa nama. Posebno se izdvajaju četiri zadušna dana – subote uoči Vaskršnjeg posta, praznika Svete Trojice, Mitrovdana, i današnja, uoči Miholjdana.
Molitvama, paljenjem sveća, parastosima i pomenima, vernici se na današnje Miholjske zadušnice sećaju preminulih srodnika, prijatelja i poznanika i mole Gospoda za pokoj i mir njihovih duša i oprost grehova koje su počinili za života.
Ukoliko nije moguće izaći na groblja, sveću pokojnicima valjalo bi upaliti u crkvi.
Po običajnom kalendaru, ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, a žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle.
ucentar.rs/rts foto: printskrin/DM
Ne propustite:
-
Crna Hronika3 седмице agoUhapšen kragujevački biznismen G.V. zbog pretnji smrću
-
fokus3 седмице agoVLASNIK poznatog KRAGUJEVAČKOG lokala dobio PRETNJE SMRĆU. Razjareno lice mu polomilo INVENTAR u lokalu
-
fokus3 седмице agoDAŠIĆEVA METLA počela da ČISTI: Gradonačelnik započeo SMENU rukovodilaca čistkom u JKP Šumadija.
-
Društvo4 седмице agoKO NE OTPLATI DUG BANCI DESIĆE MU SE OVO: Uvode se rigorozne mere za dužnike – spisak svih promena koje uskoro stupaju na snagu
-
Crna Hronika3 седмице agoSKANDAL! BAHATI KONTROVERZNI BIZNISMEN PRETIO SMRĆU!
-
fokus3 седмице agoMENJA SE VAŽNO PRAVILO U SRBIJI: Novčane pozajmice između fizičkih lica od 10.000 € sada će morati
-
fokus3 седмице agoSAMOZVANI ,,ROBIN HUD RAKIĆ“ uhvaćen u EPSKOJ kradji STRUJE. Reagovali i NADLEŽNI organi. Eko park pretvorio u svoju PRĆIJU
-
fokus3 седмице agoPreminula studentkinja Pravnog fakulteta u Kragujevcu