Prva faza Severne obilaznice oko Kragujevca, od pet kilometara od petlje Jovanovac do petlje Petrovac, biće puštena u rad sredinom sledeće godine.

Radovi su u toku, a do sada su urađena tri kilometra ove brze saobraćajnice predviđene za brzinu od 100 kilometara na sat.

Član Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Aleksandar Milošević kaže da će Severna obilaznica povezati Kragujevac sa najznačajnijim putnim pravcima, izmestiti teretni saobraćaj iz centra grada čime će se gužve na dva bulevara smanjiti za trećinu, a doći će i do smanjenja aerozagađenja.

Severna obilaznica, u ukupnoj dužini od 22 kilometra, je kapitalni projekat za grad Kragujevac.

Duž Severne obilaznice biće formirana nova industrijska zona Cvetojevac površine oko 200 hektara, koja će uticati na privredni i ekonomski razvoj grada.

Direktan pristup Severnoj obilaznici imaće i svi koji dolaze iz industrijske zone Majnd park iz Sobovice, iz Fijata, iz industrijske zone Petrovac, industrijske zone Servis 2.

Nakon prve faze, sledi i izgradnja ostalih 17 kilometara. Predviđeno je godinu dana za projektovanje i tri godine za izvođenje radova.

Procena je da će izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca, prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji Vlade Srbije za narednu godinu, koštati oko 342 miliona evra.

Stanari višeporodičnih stambenih zgrada koje su priključene na daljisnki sistem grejanja sve češće su zainteresovani za energetsku sanaciju objekta za kolektivno stanovanje.

Kragujevac je jedan od 14 gradova u kome su planirani energetski pregledi stambenih zgrada koji će obuhvatati procene ušteda energije, obima radova i troškova energetske sanacije.

U planu je ukupno 17 zgrada u Kragujevcu, među kojima su i zgrade u centru grada, naseljima Aerodrom i Centralna radionica.

Nakon prvih energetskih pregleda i dobijenih ponuda, prvi radovi se očekuju do kraja sledeće godine.

Mere energetske efikasnosti uključuju termoizolaciju višeporodičnih stambenih zgrada i ugradnju termostatskih ventila na grejnim telima.

Nakon energetske sanacije smanjiće se potrošnja energije i istovremeno poboljšati komfor i kvalitet života građana.

Na Javni poziv u Kragujevcu pristiglo je više od 30 zahteva, ali je Komisija nakon provere dokumentacije ustanovila da 22 prijave imaju ispravnu dokumentaciju i prosledila ih resornom ministarstvu koje je izabralo 17 zgrada.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti omogućiće uštede energije od više od 35 odsto, kao i smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Pored smanjenja troškova za grejanje, ključni cilj projekta je da se omogući prelazak na naplatu po utrošku svih potrošača koji trenutno plaćaju uslugu grejanja paušalno.

Procenjuje se da će u okviru ovog programa energetski biti sanirano više od 500 stambenih zgrada, površine oko 1,4 miliona kvadratnih metara stambenog prostora.

Potpisivanje prvih ugovora sa građanima očekuje se tokom 2025. godine. Finansijska vrednost projekta je 64,5 miliona evra, a sredstva za realizaciju su obezbedili Ministarstvo rudarstva i energetike, Vlada Švajcarske i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj.