Srpska pravoslavna crkva 29. januara obeležava praznik Časne verige, posvećen uspomeni na dan kada su lanci spali sa Svetog apostola Petra, što se u hrišćanskoj tradiciji tumači kao pobeda vere nad tamnicom i neverjem.
U narodu je ovaj praznik poznat i pod imenima Verige, Verižnjača ili Verižica, a pojedine porodice ga proslavljaju i kao krsnu slavu. Obeležava se 16. januara po Julijanskom, odnosno 29. januara po Gregorijanskom kalendaru.
Šta se ne radi na Časne verige
Prema narodnim verovanjima, na ovaj dan:
- ne putuje se, jer se smatra da dom ostaje „nebranjen“
- ne šije se odeća, pošto se veruje da onaj ko je nosi može stradati od groma
- zveri ne napadaju ljude, zbog čega se dan smatra posebno zaštićenim
U nekim krajevima zadržan je običaj da se kapije ili kućni prag vezuju lancima, kao simbol zaštite doma od nečistih sila i zlonamernih ljudi.
U prošlosti se verovalo da odlazak od kuće na ovaj dan može doneti nesreću – od udara groma i zapaljene letine, do stradanja stoke.
Kuća treba da zablista u čast Svetog Petra
Iako se poštuju brojni običaji, Časne verige nisu crveno slovo, pa ne postoji zabrana kućnih poslova. Naprotiv, veruje se da je poželjno da dom bude sređen i čist, u čast Svetog apostola Petra, koji se u narodu smatra zaštitnikom doma i porodice.
Verige najavljuju blaže vreme
Narodno predanje kaže da od Časnih veriga počinje otopljenje:
„Bog usijanim verigama počinje da peče zemlju“, pa se veruje da zima polako popušta i da se bliži toplije vreme.
