Nebojša Milošević iz Male Sugubine kod Trstenika ostavio je dubok trag u industrijskoj istoriji Kragujevca. Kao konstruktor u „Zastavi“, učestvovao je u razvoju menjača za legendarne modele „Jugo“ i „Florida“, a njegove tehničke inovacije donele su fabrici uštede koje su se merile milijardama dinara. Ipak, uprkos rezultatima, karijeru je završio kao – tehnološki višak.
Dečak koji je računao do milijardu pre nego što je naučio slova
Miloševićev talenat primećen je još u detinjstvu. Kako je svojevremeno pričao, na njegov razvoj snažno je uticao deda Miloš, slepi ratnik sa Mačkovog kamena, koji je decu iz komšiluka učio matematici kroz igru.
U prvi razred je krenuo ne znajući slova, ali je već tada umeo da računa složene matematičke operacije – i to do milijardu.
Iako je želeo da bude slikar, životne okolnosti odvele su ga u tehniku. Još 1968. godine prijavio je prvi patent – mašinu za prikupljanje polena, nakon čega je dobio stipendiju i nastavio školovanje u Dubrovniku.
Prekretnica u JNA i dolazak u „Zastavu“
Tokom služenja vojske razvio je hidrodinamički automatski menjač koji će kasnije poslužiti kao osnova za sistem „retarder“ na Mercedesovim kamionima. Nakon kontakta sa nemačkom kompanijom, patent je ponudio domaćoj industriji i tako stigao u kragujevačku „Zastavu“, gde je primljen kao prvi među 40 kandidata.
Inovacije koje su fabrici donele milijarde
U „Zastavi“ je radio kao praktičar i inovator. Njegovo unapređenje na ležištu zadnjih točkova „fiće“ donelo je, prema procenama, uštedu od oko 4,5 milijardi dinara za samo godinu dana.
Konstruisao je menjače sa četiri i pet brzina za modele „Jugo 45“, „Jugo 55“ i „Floridu“, a racionalizacijom materijala ostvarene su značajne uštede u proizvodnji.
Od vrhunskog konstruktora do tehnološkog viška
Po povratku u Trstenik 1983. godine radio je na razvoju alata za livenje turbo-kompresora u „Petoletki“. Ipak, nakon završenog posla dobio je rešenje o tehnološkom višku.
Na evidenciji nezaposlenih proveo je dve decenije – od 1993. do 2013. godine.
Kako bi izdržavao porodicu, podigao je plantaže lešnika, konstruisao sopstvene mašine za obradu i otvorio kamenorezačku radionicu u kojoj je izradio hiljade portreta za nadgrobne spomenike. Ni tada nije prestao da inovira – razvijao je nove uređaje i patente, za koje su interesovanje pokazivale i strane kompanije.
Priča o talentu i sistemu
Životna priča Nebojše Miloševića ostaje primer izuzetnog inženjerskog talenta koji je ostavio veliki trag u domaćoj industriji, ali i svedočanstvo o vremenu u kojem su mnogi stručnjaci, uprkos znanju i rezultatima, završavali na margini sistema.
Foto:Euronews Srbija
