Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi. Ovaj praznik duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, a brojni običaji i verovanja vezani su za prognoziranje kakva će biti godina pred nama – od roda vinove loze do blagostanja domaćinstva.
Sveti Trifun posebno je poštovan među vinogradarima i vinarima. Najpoznatiji običaj jeste simbolično orezivanje bar jednog čokota vinove loze, koji se potom poliva vinom uz molitvu i želju za rodnom i uspešnom godinom. Zbog toga je u pojedinim krajevima Srbije poznat i kao „Orezač“ ili „Zarezoj“.
U šumadijskim selima ovaj dan se često obeležava kao zavetni, uz verovanje da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih nepogoda koje mogu ugroziti useve. U nekim krajevima postojali su i simbolični običaji – trudnice su orezivale lozu verujući da će tako doprineti plodnosti vinograda i dobroj berbi.
Sveti Trifun u pojedinim porodicama slavi se i kao krsna slava. Domaćin priprema slavski kolač i dočekuje goste, a slavska trpeza tradicionalno uključuje vinogradsku pogaču, žito i vino. U mrsnim danima pripremaju se jela od mesa uz vino, dok su u vreme posta na trpezi riba i posna jela.
U narodu je rasprostranjeno verovanje da vreme na Svetog Trifuna nagoveštava kakva će biti godina – sunčan dan najavljuje dobar rod i napredak, dok hladno i kišovito vreme može biti znak izazovne sezone za poljoprivrednike i vinogradare.
