Advokatska komora Kragujevca ulazi u jedan od najosetljivijih izbornih ciklusa u poslednjih nekoliko godina. Iako su za 31. mart formalno zakazani „samo“ izbori za delegate Skupštine sa mandatom od četiri godine, suštinski – u pitanju je prva i ključna runda borbe za potpunu kontrolu nad Komorom.
Prema saznanjima do kojih smo došli, lobiranje je već uveliko u toku. Unutar kragujevačke advokature profilisale su se najmanje tri jasne struje, četvrta se formira, dok se u kuloarima pominje i mogućnost pete grupacije. Nije reč o pukom strukovnom nadmetanju – ulog je institucionalni uticaj, finansijska stabilnost i pozicioniranje Kragujevca unutar nacionalne advokature.
TRI STRUJE – TRI KONCEPTA MOĆI!
1. Kontinuitet u novom pakovanju
Jednu struju čini grupa mlađih advokata okupljenih oko Milana Ristića i Vladimira Lazarevića. Prema nezvaničnim informacijama, u pozadini se prepoznaje podrška Zvonka Markovića „Bizona“, dosadašnjeg predsednika Komore, koji je najavio povlačenje.
Ova grupa se u delu advokature doživljava kao politika kontinuiteta – zadržavanje postojećeg uticaja, ali sa novim licima. Za jedne to znači stabilnost, za druge nastavak već viđenog modela upravljanja.
2. Institucionalna alternativa
Drugu struju, prema našim saznanjima, predvodi Živorad Lekić. Reč je o advokatu sa decenijskim iskustvom i značajnim uticajem, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Ova grupa se pozicionira kao alternativa dosadašnjem rukovodstvu, sa porukom „vraćanja Komore članstvu“.
Lekić predstavlja institucionalni pristup – rešavanje problema kroz organe Komore i zakonske mehanizme. Njegovo učešće u protestima povodom nacrta Zakona o parničnom postupku učvrstilo je poziciju u delu struke koja insistira na sistemskim promenama, ali bez radikalnih potresa.
3. „Slobodni advokati“ – koncept otklona od politike
Treću struju čine takozvani „Slobodni advokati“, koji su se u prethodnom periodu javno svrstali uz studentske proteste. Oko ove grupe gravitira Gordana Jezdić, koja se profilisala kao jedno od najprepoznatljivijih lica unutrašnje opozicije u Komori.
Ova struja insistira na većoj transparentnosti, jasnom distanciranju od političkih uticaja i radikalnijem zaokretu u upravljanju Komorom. Za jedan deo kolega ona simbolizuje neophodan vrednosni rez, dok je drugi vide kao nosioca izrazito aktivističkog pristupa advokaturi.
ČETVRTA I PETA GRUPA – FAKTOR IZNENAĐENJA
Pored tri jasno profilisane struje, u advokatskim krugovima se govori o formiranju četvrte grupe koja bi mogla okupiti nezadovoljne iz postojećih tabora. Sporadično se pominje i peta opcija, ali bez jasno istaknutih nosilaca.
Važno je naglasiti – imenovana lica nisu zvanični kandidati, već osobe sa određenim stepenom uticaja oko kojih se grupišu pojedini delovi advokature.
ZAŠTO JE KRAGUJEVAČKA KOMORA KLJUČNA?
Kontrola nad Komorom nije pitanje protokola, već pitanje moći.
Uticaj obuhvata:
- izbor i smenu ključnih organa,
- disciplinske postupke i profesionalne standarde,
- finansijsko upravljanje kroz članarine, fondove i druge prihode,
- direktnu komunikaciju i uticaj u okviru Advokatska komora Srbije.
Upravo zbog toga, izbori za delegate se unutar struke doživljavaju kao temelj na kome će biti izgrađena buduća struktura vlasti u Komori.
31. MART – PRVA RUNDA ODLUČUJE SVE
Iako se 31. marta biraju „samo“ delegati Skupštine, upravo ti delegati kasnije biraju predsednika, zamenika predsednika, članove Upravnog odbora, disciplinskog sudiju i disciplinskog tužioca.
Drugim rečima – ko kontroliše Skupštinu, kontroliše Komoru.
KRAGUJEVAC KAO POSLEDNJA NEFORMIRANA KARIKA
Prema dostupnim informacijama, konstituisanje organa u Kragujevcu ima i republičku težinu. Kragujevačka komora je jedna od poslednjih regionalnih karika koja još nije dobila novo rukovodstvo, što lokalnim izborima daje širi značaj.
U trenutku kada su institucionalne tenzije primetne i na nacionalnom nivou, jasno je da ni advokatura nije izolovana od širih političkih tokova.
KOMORA IZMEĐU STRUKE I UTICAJA
Da li će izbori 31. marta predstavljati sukob koncepata – kontinuiteta, institucionalne tranzicije i korenite reforme – ili će postati ogledalo širih društvenih podela, ostaje da se vidi.
Jedno je, međutim, već izvesno: borba za delegate je počela.
Ishod 31. marta neće odrediti samo novo rukovodstvo, već i to da li će Advokatska komora Kragujevca ostati u modelu dosadašnjeg upravljanja ili ući u period duboke transformacije.
Kragujevačka advokatura ulazi u izborni proces koji će, po svemu sudeći, ostaviti trajne posledice po odnose snaga unutar struke – i po poziciju Kragujevca unutar nacionalne advokature.
Foto:Shutterstock/R Photography Background
