Na današnji dan, pre 27 godina, 24. marta 1999. godine, počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane 19 članica NATO alijanse, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prvi vazdušni udari izvedeni su oko 20 časova, a osim vojnih ciljeva, tokom agresije gađani su i brojni civilni objekti širom Srbije i Crne Gore, pri čemu su stradali i civili.
Bila je sreda, 24. mart. Večernji mir prekinuo je prodoran zvuk sirena za vazdušnu opasnost, koji je te večeri označio početak rata.
– Poštovani gledaoci, neprijateljski avioni agresorskih snaga NATO oko 20 časova izvršili su prve raketne napade na našu zemlju. Avijacija NATO večeras je u prvom talasu agresije gađala ciljeve u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu i Podgorici – glasili su prvi izveštaji emitovani na RTS-u, koje su građani SRJ slušali sa nevericom.
Rat koji se mesecima naslućivao tog dana postao je stvarnost.
Odluka o napadu doneta je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, što je tada predstavljalo presedan u međunarodnim odnosima. Naređenje za početak operacije izdao je generalni sekretar NATO Havijer Solana, dok je operacijom komandovao američki general Vesli Klark.
Tokom 78 dana bombardovanja svakodnevicu građana obeležavale su dve reči – „šizela“, znak za uzbunu, i „smirela“, oznaka da je vazdušna opasnost prošla.
Razaranja i žrtve
Prema dostupnim podacima, tokom NATO agresije ispaljeno je više od 1.300 krstarećih raketa, dok je na teritoriju SRJ bačeno oko 37.000 kasetnih bombi i ispaljeno oko 50.000 projektila sa osiromašenim uranijumom.
Posledice su bile razorne.
Poginulo je oko 1.000 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije, dok se procenjuje da je stradalo između 1.200 i 4.000 civila, među kojima je bilo 79 dece. Ranjeno je oko 12.000 ljudi.
Uništeni su ili teško oštećeni brojni mostovi, bolnice, škole, kulturni spomenici, fabrike i stambeni objekti širom zemlje.
Materijalna šteta procenjuje se na između 30 i 100 milijardi dolara.
Glas koji se pamti
U sećanju mnogih građana i danas odzvanja glas Avrama Izraela, tadašnjeg načelnika beogradskog Centra za obaveštavanje, koji je svakodnevno upozoravao na vazdušnu opasnost.
– Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd. Beograđani, pođite odmah put svojih skloništa i zaklona… – rečenica je koja je tih dana odjekivala gradom.
– Osećaćemo posledice agresije dok god smo živi. Razorena zemlja iz 1999. ostavila je za sobom bolesti, kancerogena oboljenja i neizbrisive ožiljke u porodicama koje su izgubile najmilije – rekao je on.
Posebno se pamti tragedija trogodišnje Milice Rakić, koja je poginula 17. aprila 1999. godine u Batajnici i postala simbol stradanja nevine dece tokom bombardovanja.
Obaranje „nevidljivog“
Jedan od događaja koji je obišao svet dogodio se 27. marta 1999. godine, kada je oboren američki avion F-117A „noćni jastreb“, poznat kao „nevidljivi“.
Letelicu je pogodio 3. divizion 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, pod komandom pukovnika Zoltana Danija, koristeći raketni sistem S-125 Neva.
Avion je pao u ataru sela Buđanovci, a fotografije njegovih ostataka obišle su svet. Tada se pojavila i ironična poruka koja je postala simbol prkosa:
„Izvinite, nismo znali da je nevidljiv.“
Najvažniji datumi bombardovanja
- 24. mart – Počinju prvi vazdušni udari NATO; pogođeni ciljevi u više gradova
- 1. april – Srušen Petrovaradinski most u Novom Sadu
- 3. april – Uništen Most slobode u Novom Sadu
- 12. april – Bombardovan voz u Grdeličkoj klisuri
- 17. april – Poginula trogodišnja Milica Rakić u Batajnici
- 23. april – U napadu na zgradu RTS poginulo 16 radnika
- 7. maj – NATO kasetnim bombama gađa centar Niša
- 8. maj – Bombardovana kineska ambasada u Beogradu
- 30. maj – Pogođen most u Varvarinu, poginulo 10 civila
- 3. jun – Slobodan Milošević prihvata mirovni plan
- 9. jun – Potpisan Kumanovski sporazum
- 10. jun – NATO obustavlja bombardovanje, usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN
