Arhitektonske usluge u glavnom gradu Srbije i dalje značajno odskaču od ostatka zemlje, pokazuje najnovije istraživanje Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP). Prema tim podacima, projektovanje u Beogradu u proseku je čak dvostruko skuplje nego u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Istraživanje, koje obuhvata 2025. godinu i daje projekcije za 2026, zasnovano je na podacima arhitektonskih firmi iz cele Srbije i analizi različitih tipova i veličina projekata, kako bi se dobio što realniji uvid u stanje na tržištu.
Kako ističe izvršni menadžer ASAP-a Igor Marsenić, cilj je da se kroz ovakve analize doprinese većoj transparentnosti i uređenju tržišta.
„Rezultati treba da pomognu u definisanju jasnijih cenovnih okvira i unapređenju poslovnog ambijenta, ali i da doprinesu kvalitetnijem planiranju i realizaciji projekata“, naglasio je Marsenić.
Ogroman raspon cena u Beogradu
Podaci pokazuju da su razlike u cenama unutar Beograda izuzetno izražene. Za projekat objekta od oko 2.000 kvadrata, investitori u prestonici izdvajaju između 36.000 i čak 140.000 evra, što predstavlja odnos 1:4 za projekte iste veličine.
Za razliku od toga, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu cene su znatno stabilnije, uz minimalna odstupanja od oko pet odsto između najniže i najviše vrednosti.
Udeo u troškovima i dalje nizak
Uprkos višim cenama, učešće arhitektonskih usluga u ukupnim troškovima izgradnje u Beogradu kreće se između dva i tri odsto, što je znatno ispod evropskog proseka. U zemljama poput Hrvatske i Slovenije taj udeo iznosi od pet do devet procenata, dok u Nemačkoj ide i do 12 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da bi približavanje evropskim standardima doprinelo višem kvalitetu projekata, većoj vrednosti za investitore i bržoj realizaciji gradnje.
Veće opterećenje i složeniji uslovi rada
Istraživanje ukazuje i na to da su projektantski timovi u Beogradu znatno opterećeniji nego kolege u drugim gradovima. Za realizaciju projekata potrebno je gotovo duplo više radnih sati, pre svega zbog složenijih administrativnih procedura, jače konkurencije i zahtevnijeg tržišta.
U strukturi cena značajan deo otpada na saradnike – statičare, MEP inženjere i konsultante, koji učestvuju sa 42 do 45 odsto ukupne cene u većim gradovima, dok u Novom Sadu taj procenat ide i do gotovo 60 odsto.
Rast cena i novi zahtevi investitora
Tokom 2025. godine cene arhitektonskih usluga porasle su za oko devet odsto, a sličan trend očekuje se i u 2026. godini. Razlozi su pre svega rast zarada, skuplje softverske licence i inflacija.
Istovremeno, investitori sve češće traže takozvani „full-service“ pristup, koji podrazumeva ne samo projektovanje, već i stručni nadzor, dizajn enterijera i izradu promotivnih materijala.
Administracija i dalje najveći problem
Jedan od ključnih izazova ostaju administrativne procedure, koje su, prema oceni struke, često neefikasne i neujednačene. Dodatni problemi u saradnji sa investitorima odnose se na nejasno definisane projektne zadatke i nerealne rokove.
Preporuke za uređenje tržišta
ASAP preporučuje jasnije definisanje ugovornih odnosa, precizno određivanje obima usluga, kao i naplatu svih naknadnih izmena. Poseban akcenat stavljen je na transparentnu komunikaciju sa klijentima i efikasno upravljanje resursima, kako bi se očuvao kvalitet rada u sve zahtevnijim tržišnim uslovima.
Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi okuplja više od stotinu firmi iz oblasti arhitekture, dizajna i urbanizma, i predstavlja važnog sagovornika kako za državne institucije, tako i za privatni sektor.
