Tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je uzlazni trend i tokom 2025. godine, ostvarivši rekordnu vrednost od 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, zabeleženo je 129.185 kupoprodajnih ugovora, odnosno povećanje od 1,8 procenata.
Najveći zamajac tržištu dali su stanovi, gde je zabeležen rast broja ugovora od 5,5 odsto, ali i značajan skok vrednosti od čak 17,4 procenta. Upravo ovaj segment čini okosnicu tržišta, sa ukupno 4,8 milijardi evra, odnosno 60 odsto ukupne vrednosti prometa.
Rast vrednosti zabeležen je i kod garaža (17,3 odsto), iako je broj ugovora blago opao za 4,8 procenata. Sličan trend prisutan je i kod kuća, gde je vrednost porasla za 8,8 odsto, uz pad broja transakcija od 1,4 procenta. Građevinsko zemljište beleži povećanje i u obimu i u vrednosti – broj ugovora veći je za 7,2 odsto, dok je vrednost porasla za 1,2 procenta. Poslovni prostori takođe beleže umeren rast, dok je jedini pad zabeležen u segmentu poljoprivrednog zemljišta – broj ugovora manji je za 10,8 odsto, a vrednost za 14,1 procenat.
Kada je reč o strukturi ulaganja, nakon stanova slede kuće sa 655,5 miliona evra (8,1 odsto), građevinsko zemljište sa 549,2 miliona (6,8 odsto), poslovni prostori sa 337,8 miliona (4,2 odsto), dok je u poljoprivredno zemljište investirano 229,4 miliona evra (2,8 odsto).
Grad Beograd i dalje dominira tržištem, sa udelom od 53 odsto u ukupnoj vrednosti prometa stanova. Takođe prednjači i u prometu garaža (68 odsto), poslovnih prostora (48 odsto) i građevinskog zemljišta (47 odsto). S druge strane, Vojvodina je vodeća u prometu poljoprivrednog zemljišta sa čak 72 odsto učešća, kao i u prometu kuća (41 odsto) i vikendica (54 odsto).
Najveći broj ugovora zabeležen je na području Osnovnog suda u Novom Sadu – 11.176, dok je najveća vrednost prometa ostvarena na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde je promet dostigao 1,4 milijarde evra.
Među javnobeležničkim kancelarijama, najviše ugovora imala je kancelarija javnog beležnika Ljubice Bajić iz Novog Sada – 1.906, dok je najveći obim novčanih sredstava evidentiran u kancelariji javnog beležnika Dragine Divac iz Beograda – oko 249,2 miliona evra.
Udeo kreditnog finansiranja porastao je na 14 odsto svih transakcija, što je povećanje od četiri procentna poena u odnosu na 2024. godinu. Posebno se izdvaja segment stanova, gde je u 31 odsto kupoprodaja korišćen kredit, što je značajan rast u odnosu na ranijih 23 odsto.
Kada je reč o cenama, najskuplji kvadrat stana u 2025. godini dostigao je 15.298 evra na teritoriji beogradske opštine Savski venac, dok je najskuplji stan prodat za 1,8 miliona evra u kompleksu „Beograd na vodi“. Najviša cena kuće iznosila je 3,8 miliona evra, takođe na Savskom vencu, gde je zabeležena i najviša cena garažnog mesta – 66.000 evra.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je u beogradskoj opštini Stari grad za 8.974 evra, dok je maksimalna vrednost jedne transakcije iznosila 2,8 miliona evra. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, rekordna cena od 5,9 miliona evra postignuta je na teritoriji opštine Šid.
Republički geodetski zavod dodatno je unapredio transparentnost tržišta uvođenjem novog izveštaja „Statistika cena nepokretnosti“, koji donosi detaljniji uvid u prosečne vrednosti. Tako je prosečna cena stana u Srbiji tokom 2025. godine iznosila 89.977 evra, dok je prosečna cena kuća bila 38.530 evra.
Objavljivanjem ovih izveštaja i podataka iz Registra cena nepokretnosti, Republički geodetski zavod nastoji da doprinese boljem funkcionisanju tržišta i pruži pouzdanu osnovu za donošenje važnih odluka u oblasti nekretnina.
