Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je prvi zvanični izveštaj o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, izrađen po metodologiji Evropske unije. Na taj način Srbija je prvi put dobila međunarodno uporediv statistički pokazatelj vrednosti poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja značajan korak ka većoj transparentnosti tržišta i boljem planiranju razvoja agrara.
Prema podacima RGZ-a, prosečna cena prometovanog obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 9.583 evra po hektaru, dok su trajni pašnjaci prosečno prodavani za 9.235 evra po hektaru.
Najskuplje oranice nalaze se na području Beograda, gde je prosečna cena dostigla 14.274 evra po hektaru. Odmah iza prestonice nalazi se Vojvodina sa prosečnih 12.023 evra po hektaru, dok su cene u Šumadiji i zapadnoj Srbiji iznosile 7.172 evra. Najniže vrednosti zabeležene su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je hektar obradivog zemljišta prosečno koštao 4.419 evra.
Izveštaj posebno ističe Vojvodinu kao najstabilnije i najuređenije tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Kontinuirani rast vrednosti oranica i njihova direktna povezanost sa poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju ključnu ulogu ovog regiona u razvoju domaće poljoprivrede.
Kada je reč o pašnjacima, tržište pokazuje znatno dinamičnije promene. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su vrednosti u odnosu na prethodnu godinu porasle za čak 48,8 odsto, što ukazuje na rastuće interesovanje investitora i promene u strukturi potražnje.
Podaci RGZ-a potvrđuju da je obradivo poljoprivredno zemljište i dalje jedan od najstabilnijih segmenata tržišta nepokretnosti u Srbiji. Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne, krećući se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što dodatno potvrđuje sigurnost ovog vida ulaganja.
Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje za oko 37 odsto niža od proseka Evropske unije, najnoviji podaci pokazuju da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope. Stručnjaci ocenjuju da takav trend ukazuje na značajan potencijal za dalji rast vrednosti zemljišta i jačanje investicionog kapaciteta srpskog agrara.
Objavljivanjem ovog izveštaja, poljoprivrednici, investitori i stručna javnost prvi put dobijaju pouzdan i međunarodno uporediv pregled kretanja cena poljoprivrednog zemljišta, što će predstavljati važan alat za donošenje budućih razvojnih i investicionih odluka.
