Dok se u Muzeju „21. oktobar“ održava bdenje za nevino stradale kragujevačke đake, na svega stotinak metara odatle, kod Velikog parka, blokaderi puštaju muziku, pevaju i vesele se!
U gradu koji se priprema za Veliki školski čas, posvećen hiljadama nevinih žrtava nacističkog zločina, ovakav prizor predstavlja šokantan kontrast. Dok se u muzeju čuva sećanje na decu kojoj je brutalno oduzet život, na obližnjoj raskrsnici odjekuju pesma i muzika.
Zar je moguće da je politički performans važniji od minimuma poštovanja prema streljanim đacima? Kragujevac nije bilo koje mesto, a Muzej „21. oktobar“ nije obična lokacija. To je simbol jednog od najstrašnijih zločina u istoriji Srbije, mesto pred kojim bi svako morao da zastane i pokaže poštovanje.
Umesto da trenutak bude obeležen dostojanstvom, okupljanje kod Velikog parka, prema navodima sa lica mesta, proteklo je uz muziku i veselje.
Prema dostupnim informacijama, okupilo se oko 150 ljudi, a policija je intervenisala kako bi oslobodila kolovoz i omogućila nesmetano odvijanje saobraćaja. Došlo je i do tenzija, a prema navodima sa lica mesta, pojedini okupljeni nasrnuli su na policijske službenike.
Sloboda okupljanja nije dozvola da se ignorišu drugi građani, ometa saobraćaj ili zaboravi gde se nalazite i šta se u neposrednoj blizini obeležava.
Dok se Kragujevac sprema da oda počast streljanim đacima i profesorima, prizor muzike i veselja nadomak mesta sećanja nameće pitanje koje zaslužuje odgovor: gde su granice političkog protesta i gde je nestalo poštovanje prema tragediji koja je zauvek obeležila ovaj grad?
