Na Velikom školskom času, tradicionalnoj antiratnoj manifestaciji u Šumaricama, i ove godine odjeknule su poruke mira i sećanja na nevine žrtve koje su nemačke okupacione snage streljale 21. oktobra 1941. godine. Sećanje na hiljade stradalih, među kojima su bili đaci i profesori, ostaje trajna opomena na strahote rata i cenu koju plaćaju nevini.
Vence kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima položili su profesori i učenici Prve kragujevačke gimnazije, Đuro Macut, predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu, u pratnji ministara u tehničkom mandatu Nikole Selakovića, Ivice Dačića, Milice Đurđević Stamenkovski, Nenada Vujića, Snežane Paunović, Nenada Popovića i Borisa Bratine.
Počast žrtvama odali su i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović, predstavnici SUBNOR-a Srbije, diplomatskog kora, gradova prijatelja i pobratima Kragujevca, Univerziteta, republičkih i gradskih institucija, udruženja, organizacija i političkih partija.
– Jedna od najvećih žrtava koju je naš narod podneo jeste ovde u Kragujevcu, gde su streljani ljudi, među njima mnogo dece i đaka. To je bila budućnost naše zemlje koju su pokušali da unište. Jer kada uništavate jedan narod, uništavate njegovu kulturu i obrazovanje, a time i budućnost te države – poručio je Nenad Vujić, ministar pravde u tehničkom mandatu.
On je naglasio da negovanje kulture sećanja pomaže da razumemo ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo.
Ovogodišnji Veliki školski čas obeležen je izvođenjem poeme „Miris oružja i nebo“, autorke Vesne Kapor, u režiji Ane Đorđević.
Govoreći o delu, Vesna Kapor objasnila je da se pripovedanje odvija iz tri perspektive – kroz glasove žrtava, preživelih i njihovih srodnika koji su ih tražili.
– Ono što je za mene bio izazov jeste da oživim te ljude, da ih vratim među nas onakve kakvi su mogli biti i kakvi su bili prema mom viđenju, da oni ne budu samo broj i statistika kojoj se vraćamo s vremena na vreme, već da ostane u svesti da su to ljudi, živi ljudi od kojih je mogao da nastane jedan ceo grad – istakla je autorka, naglašavajući ogromnu odgovornost i poštovanje prema temi.
Kapor je podsetila i na stradanja u Šapcu, Gornjem Milanovcu i Kraljevu, kao i na zločine u Hercegovini, gde su ubistva i streljanja počela još u avgustu 1941. godine.
Veliki školski čas i ove godine je podsetio da žrtve Šumarica ne smeju biti svedene na brojeve u istorijskim knjigama. Iza svakog imena stajao je jedan život, jedna porodica i budućnost koja je nasilno prekinuta.
Sećanje na njih zato nije samo pogled u prošlost, već trajna opomena budućim generacijama da čuvaju mir, dostojanstvo i vrednost svakog ljudskog života.
