Za ovaj problem niko nema rešenja. Ni posle 12 prijava, dvadesetak napada, dve prekršajne osude, prebijanja i suđenja Vera Nikolić (67), bivša radnica „Zastave“, ne sme da se vrati u svoju kuću. A i da hoće – nema gde.

Kuća je demolirana, sekirom su razvaljeni vrata i prozori a jelke ispred kuće iščupane. Od 2013. traje nešto što je ovovremenim rečima teško opisati i dočarati.

– Sve je počelo kad je bivši komšija zbog imovinskog spora s mojim ocem ubedio druge komšije s kojima me deli ograda da sam vračara. Onda su umislili da pokušavam da im omađijam zeta. I od tada sam imala dvadesetak napada. Kamenovali su mi kuću dok sam bila u njoj, posle je uništili skroz. Krenulo je s pozivima, koje imam snimljene, a posle je bio napad za napadom. Obolela sam, tukli su me na pijaci, ubili su mi pse. Nema ko da me zaštiti. Pa ja da sam veštica i vračara, valjda bih vračala za nekog doktora nauka, ovaj čovek jedva hoda – priča u dahu Vera, pokušavajući da u nekoliko rečenica objasni koliko je stvar daleko otišla, da je sistem zakazao… Uistinu, komšijska ujdurma predaleko je otišla. U pozivima koje smo preslušali, a za koje Vera tvrdi da potiču od B. R. iz sela Čumić, čiji je zet D. M. inicirao sumnju u vračanje – jezive pretnje – „da će da je nataknu na ražanj, da će njene unuke ubiti, srušiti kuću, kamenovati je…“

– Posle tri godine sam morala da napustim kuću i odem da živim kod sestre. Napadali su me i kamenovali na desetine puta. U međuvremenu, kuća je skroz uništena – priča Vera i naglašava da svi znaju da su sinovi D. M. i Z. M. problematični i da je jedan od njih u zatvoru zbog razbojništva.

Sve u svemu, reagovala je i Mesna zajednica Stanovo. U nekoliko navrata slali su dopis policiji, održavani su i sastanci. Slučaj je odskora preuzeo i novi tužilac. Ali ni porodica M. nije mirovala. Podneli su dve prijave protiv Vere. U jednoj, koja je odbačena, osumnjičili su je da je „napadala vepra, da je postavila struju da nastrada Z. M. i da je pustila ‘čekićaru’ u rad“. U drugoj su je optužili da je ukrala kazan za rakiju. Nikad ništa nije dokazano.

Još je tašta B. R. Veru pretukla, a njena ćerka Z. M., za koju Vera tvrdi da ju je tukla zajedno s majkom, bila je svedok na potonjem suđenju?! I pored toga, B. R. je osuđena prekršajno na novčanu kaznu. U svojim prijavama Vera tvrdi da je pretučena još nekoliko puta, da su je članovi porodice M. jurili po ulici… I D. M. je osuđen prekršajno zato što je Veru pretukao na ulici, piše u jednom dopisu MUP.

Ja sam jedina izbeglica iz Šumadije u Šumadiji. Ubiće me na kraju. Lečim se. Razmišljala sam da se ubijem. Za tu kuću sam radila ceo život. Sad je ruina. Ispisali su „veštice“, crtali polne organe. Odvalili su i priključak za gas. Celo naselje je moglo da ode u vazduh – priča Vera, koja polaže nade u novog tužioca.

Šta piše u jednoj prijavi

BIO U VEZI S VEROM, KOJA GA JE „OMAĐIJALA“

U jednoj od prijava u koje smo imali uvid Vera prepričava razgovor s policijom posle napada M. U njoj je zapisano da je D. rekao policiji da je „s Verom u vezi i da ga je omađijala“. Mađije i vradžbine se pominju i u telefonskim pretnjama koje su snimljene, a za koje Vera direktno optužuje taštu B. R.