Danas se navršava tačno 50 godina od smrti Ive Andrića, jednog od najznačajnijih srpskih i svetskih književnika. Nobelovac, pripovedač i diplomata, čija se dela i dalje citiraju, izučavaju i otkrivaju u novom svetlu, napustio nas je 13. marta 1975. godine.

O njegovim rečenicama – jednostavnim, a prepunim značenja – pišu se doktorati. Njegovi romani, pripovetke i eseji nose duboko razumevanje ljudske prirode i istorijskih okolnosti koje oblikuju sudbine pojedinaca i naroda. Andrićev opus inspiriše generacije pisaca da kroz literaturu istražuju sopstveni identitet, istoriju i kulturu, doprinoseći time raznolikosti svetske književne scene.

Prve radove objavljivao je na nemačkom jeziku, a zbog političkih stavova i podrške „Mladoj Bosni“ proveo je nekoliko meseci u švajcarskom zatvoru. Njegov prvi roman, „Na Drini ćuprija“, jedno je od najvažnijih dela jugoslovenske i svetske književnosti. Pisao ga je u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, gradeći pripovest o mostu, njegovom graditelju i generacijama koje su preko njega prolazile. Kroz ovaj simbol, Andrić je oslikao složene odnose među ljudima različitih vera i društvenih slojeva, dočaravši vekove prožete emocijama, kulturnim promenama i istorijskim potresima.

Njegova dela imaju snažnu ekspresiju – jednom pročitani, njegovi likovi i priče ostaju u sećanju čitalaca zauvek. Svako novo čitanje otkriva nove slojeve njegove umetnosti, potvrđujući zašto je jedan od najznačajnijih svetskih književnika.

U privatnom životu bio je skroman i povučen, svedok ratova, izolacije i političkih pritisaka. Kao uspešan diplomata, godinama je gradio karijeru, ali se na kraju u potpunosti posvetio književnosti. Njegova dela predstavljala su ambasadore jugoslovenske kulture u svetu, ukrašena bogatim jezikom i dubokim mislima.

Nobelovu nagradu za književnost primio je 1961. godine iz ruku švedskog kralja, uz zvuke tada zabranjenog Marša na Drinu Stanislava Biničkog, posvećenog srpskim junacima sa Cera i Kolubare. Novčani deo nagrade, koji bi danas iznosio oko milion evra, Andrić je u potpunosti poklonio Bosni i Hercegovini za izgradnju biblioteka i kupovinu knjiga.

Pola veka nakon njegovog odlaska, Andrićeve misli, njegova dela i poruke ostaju živi, nastavljajući da oblikuju nove generacije čitalaca i mislilaca.

Od 1. marta došlo je do povećanja cena brašna u kilogramskim pakovanjima, što je rezultat dogovora Ministarstva privrede i Poslovnog udruženja Žitounija.

Kilogram brašna tipa 500 sada košta 50,90 dinara umesto dosadašnjih 40,90, dok je cena brašna tipa 400 porasla sa 45 na 55 dinara. Ove cene važiće do 31. avgusta, koliko traje uredba koja reguliše tržište brašna, izjavio je direktor Žitounije, Zdravko Šajatović. Takođe, očekuje se da Vlada Srbije na narednoj sednici prihvati predlog Žitounije o dodatnoj podršci mlinarskoj industriji.

Uticaj na maloprodaju i potrošače

Nove proizvođačke cene neminovno će dovesti do rasta maloprodajnih cena brašna. U prodavnicama kilogram ove namirnice već sada košta i do 85 dinara, iako su trgovci do sada poštovali ograničenja iz Uredbe.

Prema pravilima, kupci su u jednoj kupovini mogli da pazare maksimalno po pet kilograma brašna tipa 400 i 500. U maloprodaji cena brašna nije smela da prelazi 54,99 dinara po kilogramu za tip 400, odnosno 49,99 dinara za tip 500.

Za nepoštovanje Uredbe predviđene su kazne do dva miliona dinara, kao i zabrana rada pravnim licima u trajanju od šest meseci do godinu dana.

Razlozi poskupljenja

Iz Žitounije ističu da je poskupljenje brašna neizbežno zbog rasta troškova proizvodnje. Cena pšenice porasla je za više od 20%, dok su troškovi radne snage udvostručeni. Dodatno, od 1. aprila cena električne energije za mlinarsku industriju skače sa 95 na 120 evra po megavat-satu, što je povećanje od 26,32%.

Podsećamo, Žitounija je još pre dvadesetak dana zatražila korekciju cena brašna, ali Vlada Srbije nije krajem februara odobrila ovaj zahtev. Međutim, sada je postignut dogovor koji će važiti do kraja avgusta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će osnivanje pokreta biti pomereno za šest dana, te da će se održati 21. marta. Takođe, pozvao je građane da 28. marta dođu u Beograd na, kako je najavio, najveći skup u istoriji Srbije.

– Pomeramo osnivanje pokreta za 21. mart, a 28. marta pozivamo celu Srbiju u Beograd, na najveći skup u istoriji naše zemlje. Pozivamo radnu, seljačku i poštenu Srbiju, koja je sita svega, da zajedno izborimo časnu, slobodarsku i ponovo oslobođenu Srbiju – rekao je Vučić.

Predsednik je ponovio i svoj stav o prelaznoj vladi:

– Da vam još jednom kažem, dok sam živ, prelazne vlade neće biti. Živela Srbija! – poručio je Vučić.