Aleksandar Babić, poljoprivrednik: Nije Vučić kriv, mi smo
Aleksandra Babića, poljoprivrednika iz Desimirovca zamolili smo za komentar aktuelne situacije u privrednoj grani na koju je Srbija nekada bila stabilno oslonjena. Kako smo od „možemo da hranimo celu Evropu“ dospeli do „od ovoga nema ‘leba“? U svom kratkom i gorkom osvrtu, u autorskom tekstu, Babić kaže…
Nije Vučić kriv, mi smo…
Rekli su mi davno da kada vidiš gunj na plotu, odmah pucaj, za svaki slučaj, možda je seljak. Uvek sam se kao dete pitao šta to znači. Zašto da neko „puca“ pa to je seljak, ej! Najčestitija duša ovog naroda. Pa gde god se okrenete i nešto dodirnete seljak je to proizveo ili napravio. Pa te ljude samo još vodenički točak nije mleo. A i to kad bi se desilo nisam siguran kako bi točak prošao.
Tako sam mislio sve dok nisam i sam ozbiljno, uz dedu i oca, počeo da se bavim ovim poslom. I tu vidim ja da to nije taj moj seljak. Da su ovo neki drugi ljudi u stvari. Negde se ta crta imeđu ludosti i hrabrosti pretvorila u crticu. U crticu poniznosti i povlačenja. U ćuti, može i gore. U uči sine školu da ništa ne radiš. U prodaću ‘ektar zemlje da ti sredim mesto u firmi. U beži dete odavde, ovde ‘leba nema. U……ma u tri majčine!
Sad je 2022. godina, seljak nema para, nema kapitala, nema ni sa kim ni sa čim. Al on će, rob sinji, da poseje, da baci to đubrivo zlatno, da odgaji taj usev sve i da je to po cenu njegove propasti. A propast je garantovana, još ekser ili dva i kovčeg je zatvoren.
Nije da se seljaci ne bune, bune se, doduše više onako u sebi, za svoj ćef. Neko se buni za ogromnu cenu đubriva, drugi za naftu, treći za seme, neki za cenu hemije……
Ja se ne bunim ni za šta od gore navedenog. Istina, baš me briga koliko koštaju imputi setve. Mene bre ljudi interesuje krajnja cena! Interesuje me koliko će da košta ono što sam ja proizveo. Pa da ja podvučem plajvaz. Pa ako nema vajde ove godine neka čeka sledeću, ili onu tamo. Konačno sam shvatio šta znači bolje džabe sedeti nego džabe raditi.
Nije Vučić kriv, mi smo g…..
