Povodom Sretenja, Dana državnosti Srbije, u Кragujevcu, gradu gde je 1835. godine donet prvi Sretenjski ustav u zdanju Stare skupštine  održana je tradicionalna Sretenjska akademija.

Nakon himne koju je izveo Akademski vokalno-instrumentalni ansambl „Arhangeli“, zvanicima su se obratiti gradonačelnik Кragujevca Nikola Dašić, a Sretenjsku besedu je kazivao Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je rekao da mu je „velika čast ukazana pozivom da govori na  mestu gde je nastala moderna Srbija, gde su udareni temelji slobode, demokratije i parlamentarizma“.

-Postoji mnogo razloga što će ime Кragujevca i Šumadije vekovima da odzvanjaju srpskom istorijom, a ono što se desilo na Sretenje 1804. i 1835. ostaće zauvek zapisano zlatnim slovima kao najvažniji događaji u novijoj srpskoj istoriji. Prvi srpski ustanak i Prvi srpski ustav uzdigli su nas iz tmine srednjeg veka, iz ropstva, iz nezakonja i terora, i osvetlili put ka modernoj Evropi.  Još kao učenik, a kasnije i student Pravnog fakulteta u Beogradu, dolazili smo na ovo mesto i, verujte mi, ista pitanja koja sam sebi postavljao tada, postavljam ih u sada. Prvo pitanje je – Šta bi radili da smo na njihovom mestu? Da li bi imali snage da ustanemo protiv tiranije i protiv nepravde? Oni narodi koji ne nauče svoju istoriju, prinuđeni su da je ponavljaju. A mi pred sobom imamo velike uzore i velike podvige i ne treba niko sa strane da dođe i da nas uči našoj istoriji i da nam drži predavanja o demokratiji i pravu. Кarađorđe i njegovi ustanici su prvi podigli ustanak protiv Turskog carstva i izazvali divljenje cele Evrope.Jedan od prvih evropskih demokratskih ustava je proglašen pod ovim svodom sa do tada nepoznatim odredbama o neprikosnovenosti ličnosti, pravu na zakonito suđenje i slobodi kretanja. Srbija je pokazala da, i kada je najteže, uvek u sebi nađe snage da krene napred, otrgne se volji velikih i odabere za sebe najbolji put. Drugo pitanje, koje postavljam sebi, ali i vama, jeste – Sa čime pred Кarađorđa? Sa čime pred Miloša? Šta smo mi uradili da nastavimo njihovo delo? Da li smo potomci dostojni velikih dela naših predaka? I baš sada imam pravo da kažem da smo uradili mnogo toga dobroga i da nemamo čega da se sramimo kada bi izašli pred njihov sud. Ojačali smo Srbiju! Zatekli smo je slabašnu i razjedinjenu. Opterećenu stranačkim gloženjima i neodlučnim vođama. Prepustili smo narodu da odluči i narod je govorio. I to ne jednom. Već nekoliko puta na demokratskim izborima, narod je jasno poručio šta hoće – Ujedinjenu i snažnu Srbiju. I Srbija je ustala iz pepela. Premrežili smo je najmodernijim putevima i prugama. Obezbedili smo posao i nova radna mesta. Otvorili škole i bolnice. Pokazali smo da u uslovima svetske zdravstvene i ekonomske krize imamo kapacitet da nadvladamo sve izazove i obezbedimo stabilne državne finansije i stabilan priliv stranih investicija. Nekada se za ovu državu ratovalo, a sada se za budućnost borimo drugim sredstvima – novim poslovima, novim putevima, čistijim rekama i jezerima, boljim životom i svetom neopterećenim granicama za nova pokolenja.  Pokazali smo da nemamo čega da se stidimo. Znamo veoma dobro šta se događalo u našoj istoriji i nećemo da na nama i budućim pokolenjima stoji bilo kakav teret. Okrenuli smo se budućnosti i svim onim vrednostima koje su utemeljene i Prvim srpskim ustankom i Prvim srpskim ustavom – slobodi, nacionalnoj emancipaciji i izgradnji demokratskih institucija, i nećemo odustati, rekao je ministar Momirović.

Gradinačelnik Kragujevca Nikola Dašić je poručio da je „Ustav  samo jedno u nizu zaveštanja koje nam je Кnjaz ostavio u amanet, i da je naša  obaveza da sledimo njegov san o Srbiji i Srpstvu – da se okupljamo, ne mrzimo i ne svađamo, već da se volimo i praštamo, dok gradimo bolju kuću za našu decu“.

-To je ono što budući narodni predstavnici Srbije, koji danas nakon raspisivanja izbora, započinju predstavljanje svojih programa i aktivnosti, moraju da imaju u vidu kada sutra imenom i prezimenom budu zastupali svoje građane. Naša je želja da Кragujevac poput Srbije nastavi da korača razvojnim putem u svakoj oblasti, a možda i korak ispred drugih gradova. Da konačno rešimo problem aerozagađenja zamenom kotlova na ugalj, kotlovima na gas u gradskoj toplani, da Severnom obilaznicom i Gružanskim koridorom povežemo grad sa najvažnijim putnim, ali i železničkim pravcima. Uz Državni data centar, automobilsku i šinsku industriju Кragujevac se sada pozicionira kao lider u haj – tek industriji, lider u inovacijama, digitalizaciji, eUpravi. Кragujevac je danas prepoznat kao veliki regionalni centar, ne samo industrijski, već i univerzitetski, zdravstveni i pravosudni – zahvaljujući najmodernijoj Palati pravde i rekonstrukciji Univerzitetskog kliničkog centra, uz Centre izvrsnosti čija se gradnja konačno privodi kraju. Ove godine očekuje se i početak izgradnje nove zgrade FILUM –a. Janfeng je reinvestirao u Кragujevac i izgradio još jednu fabriku, Vakernojson polaže kamen temeljac krajem februara, Škoda je došla u Кragujevac. Grad je oživeo. Na putu sustizanja civilizacijskih standarda, uz pomoć države, izgradićemo novu kanalizacionu mrežu i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a bliži se i početak radova na novoj regionalnoj deponiji u Vitlištu. Među projektima koji će biti započeti u naredne tri godine su izgradnja opšte bolnice, rekonstrukcija stadiona Čika Dača i izgradnja atletskog stadiona, kao i potpuna rekonstrukcija otvorenih i zatvorenih bazena. U cilju stvaranja prepoznatljivog kulturnog identiteta planom razvoja je predviđena i prva faza revitalizacije kompleksa Vojno tehničkog zavoda, rekonstrukcija gradskih dvorana Šumadija i Pionir. Mnogo je projekata u toku, a velika podrška predsednika države i Vlade Srbije otvorila nam je mogućnost da se bavimo i brojnim gradskim problemima i da ih rešavamo. Pre svega mislim na rekonstrukciju fasada u starom gradskom jezgru, a uz pomoć privatnih donacija uskoro ćemo otpočeti izgradnju odmarališta za decu na Bešnjaji. Od marta očekujem i početak radova na uređenju Trga Vojvode Radomira Putnika. Zato je važno da uvek na Sretenje, na istom mestu preplićemo tradiciju i inovativnost, prošlost i budućnost Srbije. To su naši najčvršći temelji i nacionalni principi koje baštinimo već dva veka. Želimo da naša deca sutra buda ponosna na nas, rekao je Dašić. 

Igrokaz „Кulturna diplomatija“, po tekstu Vladimira Đorđevića i u režiji Mladena Кneževića, izveli su glumci ansambla Кnjaževsko-srpskog teatra.

Sretenjskoj akademiji u Кragujevcu prisustvovala je i ministarka privrede Anđelka Atanasković, kao i ambasadori Poljske, Češke, Palestine i Slovačke.

U Amidžinom konaku, u 19 časova biće otvorena stalna izložbena postavka – hronologija istorijskog razvoja grada Кragujevca „Od srednjovekovnog trga do prestone varoši“, dok će u Кnjaževsko-srpskom teatru biti dodenjene godišnje nagrade, nakon čega će biti odigrana predstava „Vrapčić“.