Ono našta je spala kragujevačka auto industrija, nekada jedna od najpoznatijih i najperspektivnijih u svetu, za većinu Kragujevčana je potresno.
Nekada je od autoindustrije živelo desetine hiljada porodica, Zastava i kooperanati su zapošljavali preko 30 000 i sve je delovalo idilično, međutim tranzicija, krize, privatizacija i Zastava nažalost ode u propast. Svi su se nadali da će je Fiat zameniti i vratiti život u centar Srbije.
Situacija ipak nije tako povoljna kao što se očekivalo i priželjkivalo. Izgleda da je Fiat bio samo privremena injekcija koja je malo vratila život u ovaj grad koji će njegovim sadašnjim ,, restrukturiranjem“ biti teško osakaćen.
U prethodnom tekstu vezanom za ovu značajnu temu naveli smo mogućnosti između kojih se pretpostavljalo da radnici mogu da biraju.
Ipak iako dokument do kog je došla redakcija Ucentar deluje prilično povoljno, situacija uopšte nije tako naivna.
Prema rečima nekolicine besnih radnika Fiat će ih bukvalno ostaviti na ulici. Katastrofalne posledice trpeće niko drugi do oni i njihove porodice.
Prema informacijama do kojih je došla naša redakcija postoje dve opcije.
Prva je dobrovoljno napuštanje fabrike, ali otpremninu niko ne pominje. Prema rečima našeg sagovornika otpremnina će biti u visini tek dve poslednje plate što je mizerna cifra u odnosu na to šta će jedan radnik zbog otkaza preživeti. To su većinom porodični ljudi koji nekako treba da ishrane svoju decu i samim tim je ovo dodatno potresna opcija.
Druga opcija je rad u inostranstvu u nekom od predstavništva fabrike. Prema rečima našega sagovornika, u obzir teoretski dolaze Italija, Nemačka, Poljska i Slovačka.
Ipak, naš sagovornik dodaje da Nemačka i Italija imaju dovoljno radnika i da neće biti zainteresovane za uzimanje naših radnika, dok je Poljska u blizini ratom zahvaćenih područja pa će i zaposlenje u njoj biti onemogućeno.
Kao jedina opcija ostaje Slovačka gde bi plata iznosila nekih 600/700 evra što kako kažu naši sagovornici jeste jedna bedna plata ako uzmemo u obzir da treba platiti stan, hranu, prevoz,… jer firma ne plaća ništa od toga. Tako da bi radnici faktički radili za 200 evra.
Ispada da su najbolje prošli oni koji su iz fabrike već otišli uz otpremninu, međutim i oni su imali daleko gore uslove od očekivanog.
Iako su gradom kružile priče da su radnici dobijali po nekih 10 000 evra naš izvor navodi da iznosi nisu išli preko 700 000 dinara.
Uskoro nove informacije o sudbini kragujevačkih radnika.
