Društvo
SVAKI TREĆI MUŠKARAC NIJE OTAC SVOJE DECE! Šokantni rezultati testova u Institutu za sudsku medicinu KC Srbije
Godišnje nam oko 90 muškaraca zatraži potvrđivanje očinstva, a za oko 30 se ispostavi da nisu biološki roditelji mališana koje gaje, kažu u Centru za DNK Instituta za sudsku medicinu. Auto-mehaničar iz Mladenovca Petar K. (45) poslednji je slučaj, koji je zbog šale komšija da deca ne liče na njega zatražio testiranje i ispostavilo se da ni sin ni ćerka nisu njegovi!
Svaki treći muškarac koji je u Srbiji uradio test očinstva sazna da nije otac svoje dece, šokantni su rezultati testiranja DNK centra pri Institutu za sudsku medicinu!
U ovoj ustanovi godišnje se obavi oko 90 testova, a nalazi pokažu da oko 30 odsto njih nisu očevi svojoj deci.
Testiranje
Za utvrđivanje očinstva dovoljni su bris, vlas kose, dečja cucla, koji se porede sa DNK materijalom oca
Prof. dr Oliver Stojković
Pored državnih ustanova, DNK analize poslednjih godina rade se i u privatnim laboratorijama, pa se svake godine ukupno javi oko 450 muškaraca da provere da li su biološki očevi svojoj dece, a oko 150 njih sazna bolnu istinu da nisu! Kako saznajemo, na testiranje uglavom dolaze očevi koji sumnjaju u vernost svojih žena ili im „crv sumnje“ ubaci okolina.
Bolna saznanja
U ovoj poražavajućoj statistici među poslednjima se našao i Petar K. (45), auto-mehaničar iz Mladenovca koji je 15 godina živeo u ubeđenju da je biološki otac dečaka i devojčice od 14 i 12 godina. Deca kojoj je nekad menjao pelene, kupao ih, učio da hodaju i slušao njihove prve reči – deca su nekog drugog čoveka!?!
– Sa svojom suprugom sam 15 godina u braku i imamo dvojicu sinova od 12 i 14 godina. Još dok su bili mali, kružile su razne priče da me je žena varala i da to nisu moja deca. Nema mušterije koja nije došla a da me to nije pitala, čak su počeli da me prozivaju i prijatelji i tražili da to proverim – započinje svoju priču Petar.
Španska serija na srpski način
Na „proveru“ u ovlašćene laboratorije najčešće dolaze očevi koji imaju decu od nekoliko godina.
– Desi se da dođu i odrasli ljudi. Dolaze ‘deca’ koja imaju 60 godina sa očevima od 80 godina da proveravaju očinstvo. Dolaze i maloletni roditelji s detetom. Zaista nema pravila – kažu u jednoj laboratoriji.
Kako kažu, lične priče ih više ne šokiraju.
– Sve što smo gledali u španskim serijama, to se već dogodilo i u Srbiji. Bilo je muškaraca koji su dovodili petoro dece, pa se utvrdi, na primer, da treće nije njegovo. Jedan drugi je doveo petoro dece, a samo je najstarije bilo njegovo – dodaju u laboratoriji.
Sumnja je počela da ga izjeda zbog razuzdanosti supruge, o kojoj je saznao suviše kasno. Nije želeo da sluša tračeve komšija, koji su se ispostavili kao tačni. A onda su mu se i smejali. Petar jednostavno nije mogao da poveruje da tako nešto može da se desi.
– S vremenom sam počeo da zagledam svoju decu, jer, znate, nije vam baš svejedno kada toliko ljudi dođe sa istom pričom. Shvatio sam da deca ne liči na mene, ni fizički ni karakterno. Skupio sam snage i testirao se. Ali do poslednjeg časa verovao sam da su to ipak moja deca. Moja krv. Međutim, kada su stigli rezultati, moj život se srušio kao kula od karata. Posle 15 godina saznao sam da nisam njihov biološki otac – priča Petar.
Kako kaže, bio je u isto vreme ljut, besan, ogorčen, ali i mnogo tužan.
– Žena nije imala izbora, morala je da mi kaže istinu. Priznala je da to nisu moja deca, da su sin i ćerka u stvari deca jednog našeg bivšeg prijatelja! Čoveka koji nam je dolazio u kuću, sa kojim smo letovali, proslavljali rođendane… – priča Petar.
Psiholozi: Deca moraju da znaju istinu
Naš poznati psiholog prof. dr Radomir Čolaković kaže za Informer da su ovo vrlo osetljive i bolne teme, ali da po zakonu svako dete ima pravo da sazna ko mu je roditelj!
– To je ozbiljna tema, a, nažalost, sve češće imamo takve situacije. Prema svim pravilima, a pre svega prema Porodičnom zakonu, dete mora da zna ko su mu biološki roditelji. Tako je i u ovim situacijama. Ukoliko se sazna da otac nije biološki, muž i žena to moraju da saopšte detetu. Ali ne odmah, iznenada. Potrebno je da se sa njima priča o tim temama, da se razgovara i da mu se istina saopšti tek posle puberteta. Kada dete sazri, kada bude svesno, kada zna da može da prihvati takve stvari. Jer prilikom takvih saznanja uglavnom dođe do burnih reakcija deteta – objašnjava prof. dr Čolaković.
Iako je bio besan na suprugu misleći da je najveća laž u kojoj ga je držala godinama neoprostiva, smatrao je da deca ne zaslužuju zbog toga da pate. Voli ih i dalje kao da su njegovi najrođeniji.
– U toku je brakorazvodna parnica. Ali uprkos rezultatima DNK, sin i ćerka će zauvek biti moji. Nismo im još rekli. Mislim da treba da znaju. Verujem da će me i posle saznanja i dalje zvati „tata“ – kaže na kraju plačući Petar.
Izvor: Foto: Shutterstock
Ne propustite:
Nedavno se u medijima pojavila vest o slučaju u Prevare građana na tržištu nepokretnosti nisu više moguće zahvaljujući izmeni zakonakojem su prevaranti 2018. godine nezakonito oteli stan pokojne vlasnice na osnovu falsifikovane dokumentacije iz 2006. godine. Danas je tako nešto nemoguće zahvaljujući izmenama zakona i sprovedenoj reformi katastra.
Od novembra 2023. godine, sve stare isprave i dokumenta za upis u katastar, nastale pre jula 2018. godine, a koje su u ovom slučaju bile predmet falsifikovanja, moraju proći kroz ruke advokata, profesionalnih korisnika katastra. Ova zakonska promena podrazumeva pravnu pomoć i digitalizaciju papirne dokumentacije, digitalnu overu od strane advokata, te zatim slanje u katastar za upis. Novi postupak sprečava ovakve prevare koje ugrožavaju vlasništvo građana nad nepokretnostima u Srbiji.
Primer falsifikovanja dokumentacije za otimanje nekretnine pokojne vlasnice iz 2006. godine, iako danas nemoguć, služi kao primer da oni koji se protive reformama katastra ili ne razumeju njihov značaj ili imaju koristi od starog sistema.
Republički geodetski zavod garantuje zaštitu prava građana Srbije na njihove nepokretnosti, čineći ovo našim glavnim zadatkom.
Mi stojimo kao čuvari pravne sigurnosti, obavezni na borbu protiv korupcije i nepravilnosti u svim svojim oblicima.
Ne propustite:
Vozači u Srbiji će od danas do narednog petka, 13. septembra, plaćati gorivo po novim cenama.
Kako je objavljeno, litar evrodizela će na pumpama koštati maksimalno 194 dinara, dok će se benzin evropremijum BMB 95 najviše plaćati 179 dinara za litar.
Ako poredimo sa prethodnim iznosima, dizel će se plaćati po istoj ceni, a benzin je pojeftinio za tri dinara.
Ne propustite:
Alergija na ambroziju je u punom jeku u avgustu, septembru i oktobru.
Prisutna je kod ljudi svih starosnih dobi i u porastu je iz godine u godinu.
Biljka čiji polen najčešće izaziva alergiju je ambrozija. To je jednogodišnja žbunasta korovska biljka koja može da naraste i do dva metra.
Alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje prethodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na ovu biljku.
Zbog toga ovih dana mnoge osobe imaju simptome alergije na ambroziju.
Simptomi su slični prehladi, ali mogu da traju i duže od nedelju dana.
Teži oblici alergije na ambroziju su razdražljivost, glavobolja, zujanje u ušima, ali i napad bronihijalne astme.
Savet lekara je da šetnje na otvorenom prostoru budu u večernjim satima, kada je koncentracija polena najniža.
Svoje radne i životne prostore ne provetravati u jutarnjim satima, držati prozore zatvorene naročito kada je sunčano i vetrovito.
Pri povratku iz šetnje obavezno skinuti garderobu, istuširati se i na taj način smanjiti koncentraciju ovako jakog alergena.
Obavezno redovno košenje korova kako ne bi došlo do cvetanja istog.
Ne propustite:
-
aktuelno4 седмице ago(FOTO)ČAROBNO MESTO ZA ODMOR na samo 20 minuta VOŽNJE OD KRAGUJEVCA: Prirodni ambijent u SRCU ŠUMADIJE.
-
fokus3 седмице ago(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
Crna Hronika4 седмице agoMladić izboden u Topoli zbog sukoba oko devojke
-
fokus3 седмице agoVašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus2 седмице agoNOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus3 седмице agoIzgradnja novog vrtića na Bubnju teče po planu
-
fokus2 седмице agoVeliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus1 седмица agoHoće li biti plazme?