Ponovo se na internetu povela rasprava o odnosu roditelja i dece, posebno u godinama kada ovi prvi ostare, o ovi drugi dođu u fazu da se brinu o njima. Ili ne brinu.

Šta treba, šta ne treba, šta se mora, šta se očekuje, šta je red… Da li roditelji to očekuju ili bolje reći smatraju da im deca duguju da o njima brinu, da li deca misle da je nisu u obavezi i da mogu da dignu ruke, gde su tu ljubav, empatija? Nisu sve porodice iste, pa tako ni razmišljanja njihovih članova.

– Babe nisu dužne da vam čuvaju decu. Lepo je ako dobijete pod 2 i 3, ali nije ničija obaveza – stajalo je u inicijalnom tvitu koji je ubrzo podstakao mnoge komentare, piše Objektiv ovih dana.

Prvo su se javili oni koji mogu da urade komparativnu analizu života u Srbiji i SAD.

– Zato se ovde u Americi zna red. Hranio sam te, odgajao i platio ti školovanje, pokušao da ti usadim radne navike još dok si bio tinejdžer terajući te da radiš za džeparac. Ako si nešto naučio, snaći ćeš se. Moja obaveza kao roditelja prema tebi je završena. Sada je sve na tebi.

Neki su svesno iz konteksta izvukli problem koji je, nažalost, čest na našim prostorima, a tiče se „vraćanja usluge“ roditeljima zbog toga što su nas odgajali i čuvali.

– Problem je kad se to predstavlja kao transakcija: ja sam ti dao/dala život i ti si dužan da mi vratiš. Neki roditelji pate od mentaliteta žrtve i praktično nabijaju detetu krivicu što je rođeno, pa ako neko tretira svoje dete kao stoku, onda ne može mnogo da očekuje zauzvrat.

Potom su se javili oni koji bolje poznaju pravo i zakone, pa su nas podsetili da je naša propisana obaveza, zapravo, da brinemo o roditeljima kad onemoćaju.

– Deca su dužna i prema zakonskom uređenju da se brinu o roditeljima. A, inače, ako se ne brinu, roditelj može da ih isključi i iz nužnog dela nasledstva, tako da onog pod dva bukvalno ne bude ništa, tj. ode nekom desetom, pa i državi. Zakon kaže da deca jesu obavezna da obezbede stare roditelje. Moj kolega išao na sud. Tužio ga otac. Određena alimentacija i plus još brdo nekih obaveza – navela je primer jedna devojka, a onda podsetila kako glasi i pomenuti zakon:

– Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.

Na kraju svih mišljenja, zakona, ubeđenja i priča, mnogi su se usaglasili u jednom, a to je da ne bi mogli da zanemare svoje stare i bespomoćne roditelje i ostave ih bez nege i novčane pomoći. Jer, ljudski je pomoći čoveku u nevolji, a kamoli kada je to neko ko nam je podario život i očuvao kada mi to sami nismo mogli.

Jedna mama iz Amerike je, navela je u svom tekstu Nova.rs u avgustu, pokrenula lavinu kad je rekla da ona i njen muž uživaju dok se brinu o svojoj deci i gledaju ih kako rastu, ali da to ne znači da će joj biti dužni bilo šta kada porastu. Naprotiv – ona joj ne duguju ništa zato što ih je rodila. Rekla je i da se nada se da će kao majka zaslužiti njihovo poštovanje, ali na osnovu odnosa koji sagrade, ali je svesna da za to nema garancija.