Da li je teško podizati dete kao samohrani roditelj? Jeste, teško je. Da li je moguće to učiniti? Jeste – moguće je. Da li je bolje biti samohrani roditelj koji se muči ili pak biti u lošem braku? I tu je odgovor jednostavn i nedvosmislen – bolje je biti razvedeni, samohrani roditelj koji se muči.

A šta zapravo uključuje to mučenje? Spisak je dug, predug – i na njemu samo jedna stvar, naravno veoma važna, jeste ekonomsko zanemarivanje.

Život samohranog roditelja jeste život bez oslonca – bez alimentacije, socijalnog dodatka, bez podrške državnih institucija. Obrazovne institucije traže da detetu dođe otac – a često on niti daje alimentaciju, niti viđa dete.

Da bismo videli pravo stanje stvari, moramo malo da se pozabavimo brojkama.

Posle razvoda se u 69 odsto slučajeva u Srbiji dete dodeljuje majci, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za 2021. godinu.

Podaci Udruženja samohranih roditelja Srbije za 2022. govore da dve trećine očeva posle razvoda ne plaća redovno alimentaciju, ali ne plaća je ni jedna četvrtina majki čija deca žive sa očevima, ispričala je Vera Totić, predsednica Udruženja, za BBC na srpskom.

Pojedini roditelji duguju i do milion dinara za alimentaciju, a mnogi pristaju da plate tek kada im preti – zatvor, pa je prošle godine 123 ljudi u Srbiji služilo zatvorsku kaznu jer nisu platili alimentaciju, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ukoliko i vama ne ide u glavu kako neko neće, ne želi, ne može da pomogne svom detetu da lepo poraste – na to pitanje odgovor nemaju ni doktori za dušu. Ali nećemo se ovde time baviti.

„Moj sin je imao nepune dve godine kad smo se razveli sporazumno. Sud je bivšem suprugu odredio minimalnu alimentaciju od 10.000 dinara u tom trenutku i on je nikada nije platio“, kaže nam Vladislava G.

Alimentacija je rak rana većine samohranih roditelja, zato što ona obično povlači i mnoga druga nečinjenja – jedno od njih je gubitak svakog kontakta.

Posle razvoda veliki broj roditelja koji su preuzeli brigu o detetu čekaju i dugotrajni i skupi procesi prinudne naplate alimentacije, a oni moraju da rade i dva-tri posla kako bi izdržavali porodicu, paralelno vode i borbu da deci ispune sve emotivne potrebe, jer se roditelj koji ne plaća alimentaciju često potpuno isključi iz života dece. Uz nepojmljive izgovore. I, naravno, samohrane majke se sklanjaju od dodatnih stresnih situacija, pa retko koja podigne tužbu.

Pritom, mnogi očevi na sudu pokušavaju da dokažu da su alimentaciju direktno plaćali tako što su novac davali preko dece ili bivšem partneru kada se vide.

Samohrani roditelj nemaju pravo na besplatni vrtić, knjige za školu ili užinu.

Sa čime se sve suočavaju samohrane majke u Srbiji, možda najbolje svedoče izjave žena u anketi koju smo uradili.

„Najveći izazov je da budeš i mama i tata, a zapravo bi da budeš samo mama. Onda se podeliš ko dr Džekil mister Hajd. Čas si nežna i smešna i ljubavna, čas postavljaš granice, igraš fudbal. Baš me je smaralo da igram fudbal i da brinem oko poena za srednju školu i da pretim ‘nećeš na more ako ne popraviš ocenu’, a znala sam da on zna da će ipak ići. Najveći izazov je i da ga odvojiš od sebe jer ste ceo život vas dvoje i onda u nekom trenutku shvatiš da moraš da se skloniš da bi on postao čvršći. Izazov najveći je kad imaš problem koji ti je nov i ne umeš da ga rešiš pa potpuno ignorantski kopaš, kao da si odjednom oslepeo, a ono šta god uradiš ništa ne pali. Na kraju rešite zajedno sve – dete i ti. Izazov je kad moraš sam da ga izlomljenog popneš na kolica iz Tiršove i odvozaš ga do ordinacije i obrišeš mu suze kad slomi nogu. I onda, ne manje važno – kako preživeti s platom, a da mu ništa ne fali, pitanje svih pitanja zbog kojih sam prodala nasleđen stan i rešila da živimo po našim pravilima“, ispričala je mama Ivana.

„Moj muž nikada nije sreo učiteljicu ni razrednu našeg sina. Nikada nije bio na roditeljskom, nikada Petru nije kupio, svesku, gumicu i šestar“, reči su jedne mama Zore.

„Lagao je kolika mu je plata. Prijavljivao je godinama minimalac kako bi za našu devojčicu davao jedva crkavicu. Našla sam izvod njegovih primanja u poštanskom sandučetu i odlepila“, iskrena je Jela.

„Kad je Marko krenuo u vrtić posle jaslica, imao je pseudopostipaciju i ukakio se prvog dana vrtića – vaspitačica mi je kad sam došla po njega u kesu spakovala gaćice zajedno sa govancetom“, guši se na sećanje na tu mučnu scenu jedna Mirjana.

„Kada smo u rutini, onda sve nekako i funkcioniše jer kao samohrana majka naučiš da budeš efikasna i organizovana, kao i da poređaš svoju listu prioriteta. Problem nastaje kada se iskoči iz rutine, kada je neka vanredna situacija, tipa virus. Onda celu noć bdiš nad bolesnim detetom, treba da organizuješ posao i čuvanje. Sve to zavisi i od toga kakve si sreće s poslodavcem i koliko ima razumevanja za tebe i odsustvovanja. I da dodam, mnogo zavisi i od toga kolika ti je budala otac deteta i da li ti dodatno zagorčava život“, ispričala nam je jedna Kata.

„Društvena stigma, posebno u maloj sredini, nepristojne ponude od raznih debila samo pljušte jer si majka s detetom“, ogorčena je Ljuba.

„Htela sam da apliciram kao samohrana majka za dečji dodatak – a da biste ga dobili, morate da ispunite nekoliko kriterijumna, a jedan je da dobijete potvrdu od stanodavca da ste podstanar. Naravno da vam gazda neće dati potvrdu overenu u sudu da ti izdaje stan jer bi onda platio porez. I to je to, nikad nisam podnela molbu za dodatak. Sad mi ni ne treba“, priča s gorčinom Snežana.

„Nastavnica fizike je tražila da u školu dođe Milošev otac, a ne ja. Kad sam se pobunila i pitala kakva je to diskriminacija posredi, objasnila mi je kako je dečacima u sedmom razredu važan otac. Stvarno? Čak i ako ne zna u koju školu ide njegovo dete?“

„Imam blizance. Sad su veliki, a kad su bili treći razred, proglašena sam tehnološkim viškom i ostala bez posla. Posle sam dobila karcinom dojke i benigni tumor mozga. Naravno da ne mogu ga dokažem šta mi je učinio stres, koliko mi je skratio život i da mi je samo važno da preživim dok ne postanu punoletni. Ne tražim ništa od države. Ni od bivšeg muža. U ovoj zemlji se ne vodi računa ni o trudnicama, niti o porodiljama, niti o majkama člja deca idu u vrtić – o njima se samo priča. O majkama starijih osnovaca se ni ne priča, tad su valjda deca već velika, pa im majka ne treba.

Znate šta, za samohranog roditelja, bio on majka ili pak otac, ne postoji ništa što nije izazov. Sećam se koliko sam se samo mučila sa kupovinom polovnih udžbenika – ceo avgust bih provodila u Kosovskoj da bih uštedela bar nešto. Pa uzmem gumicu i celu noć brišem odgovore iz radnih listova iz engleskog i nemačkog. Sad je sve to prošlo. Zapravo, shvatila sam da je za samohranog roditelja ovde izazov život kao takav. Pa čekaš da prođe“, ispričala nam je jedna majka kojoj je veoma čudna ta složena reč kojom se opisuje njen roditeljski angažman.

Zadovoljna.rs