Kraći dani i duža noć mogu nekim ljudima veoma teško pasti i dovesti do zimske depresije, varijacija u krvnom pritisku, glavobolje, pojačane razdražljivosti. Većina osoba se žali na osećaj umora, prekratak dan. Stručnjaci kao jedno od najpraktičnijih rešenja predlažu izlaganje dnevnoj svetlosti i šetnje.

Iako je Evropska unija pre nekoliko godina najavila da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno računanje vremena, to se još nije dogodilo.

U Evropi letnje računanje vremena ove godine završava 29. oktobra, što znači da ćemo u noći između 28. i 29. oktobra u 3 sata ujutro kazaljke na satu pomeriti jedan sat unazad, odnosno na 2 sata.

Kraći dani i duža noć mogu nekim ljudima veoma teško pasti i dovesti do zimske depresije, varijacija u krvnom pritisku, glavobolje, pojačane razdražljivosti. Većina osoba se žali na osećaj umora, prekratak dan. Stručnjaci kao jedno od najpraktičnijih rešenja predlažu izlaganje dnevnoj svetlosti i šetnje.

Evropska komisija je zvanično predložila da se u Evropskoj uniji ukine praksa pomeranja sata. U leto 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora.

Prema tadašnjem pisanju evropskih medija, ta javna rasprava je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, država članica, preduzeća i građana. Rezultat javnih konsultacija je bio da se 84 odsto njih izjasnilo da bi trebalo da se ukine letnje računanje vremena.

Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile sat još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.

Međutim, to se nikada nije obistinilo. U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta. Do danas, odluka o tome da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena nije doneta.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja vremena jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Pogubno pomeranje sata

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Najpoznatiji primer države koja je odbacivala letnje računanje vremena je Rusija, država koja se prostire kroz 11 vremenskih zona. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2014. godine doneo odluku da ta država odbaci praksu letnjeg računanja vremena. Od 26. oktobra te godine stanovnici Rusije više ne moraju da navijaju sat dvaput godišnje.

Dosad su i dve američke države, Arizona i Havaji, odustale od promene sata, a obe su usvojile stalno zimsko računanje vremena.

Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.