Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. godine (pre pandemije) i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od 1,5 milijardi evra, čak 478,8 miliona dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine u Republici Srbiji bio je 29.248, što je za sedam odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije koronavirusa i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (četiri odsto od ukupne vrednosti).

Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego lane.

Najveći obim novčanih sredstava, i na ukupnom i na delimično regulisanom tržištu, zabeležen je u kancelariji Javni beležnik Srbislav Cvejić i iznosi 63,7 miliona evra, od čega je 45,6 miliona na delimično regulisanom tržištu. Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti zaključen je u kancelariji Javni beležnik Milka Sredojević i iznosi 381 ugovor, dok na delimično regulisanom tržištu kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora, sa 192 ugovora.

U Beogradu najveći broj kupoprodajnih ugovora

U Beogradu, u trećem kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 715,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 456 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 6.316 kupoprodajnih ugovora.

Uporedo sa izveštajem sa tržišta nepokretnosti, Republički geodetski zavod je objavio i RGZ Indeks cena stanova za treći kvartal, koji iznosi 157,03, što predstavlja rast od 1,11 odsto u odnosu na drugi kvartal. Godišnja stopa rasta cena je i dalje visoka, i iznosi 8,20 odsto gledano za celu Republiku Srbiju.

ArenaSportInformer
Najskuplji kvadrati prodati u Beogradu na vodi

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 346 m2, 2.219.888 evra na Savskom vencu.

Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad za 2.000.000 evra.

Najskuplje plaćeno parking-mesto u trećem kvartalu plaćeno je 48.000 evra.

U segmentu starogradnje međugodišnji rast cena je iznosio 9,26 odsto, dok je u segmentu novogradnje, odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 6,26 odsto. Nivo indeksa cena u ovom periodu prednjači u regionu Vojvodine (vrednost indeksa 164,71) i gradu Beogradu (vrednost indeksa 158,98).

U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za treći kvartal 2023. godine, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine. Ovaj izveštaj omogućava uvid u trendove cena i prodaje nekretnina u Republici Srbiji. Izveštaj će biti koristan za investitore, kupce i prodavce nekretnina u Republici Srbiji zbog toga što daje objektivan uvid u stanje na tržištu nepokretnosti.